У походе Бранку Радичевићу
Ђурђевдански уранак обичај је из прошлости Сремских Карловаца који се у мало измењеном издању негује и данас.
![](https://sp-ao.shortpixel.ai/client/to_auto,q_glossy,ret_img,w_1024,h_685/https://sremskikarlovci.info/wp-content/uploads/2022/05/viber_slika_2022-05-08_17-37-18-417-1024x685.jpg)
На Ђурђевдан најпознатијем ђаку Карловачке гимназије, чувеном романтичарском песнику Бранку Радичевићу, на Бранковом вису на Стражилову, где је по сопственој жељи сахрањен, служи се помен. И ове године је било тако. Помен су тог дана служили свештеници Станко Лакетић, који је уједно и професор Карловачке богословије и Слободан Вујасиновић, а са њима на уранак пошла је и група ученика те школе у друштву са још једним професором Иваном Неђићем.
![](https://sp-ao.shortpixel.ai/client/to_auto,q_glossy,ret_img,w_768,h_1024/https://sremskikarlovci.info/wp-content/uploads/2022/05/viber_slika_2022-05-08_17-37-18-667-768x1024.jpg)
Уранак на Ђурђевдан обичај је који осим богослова и њихових професора, као и свештеника још негује омања група Карловчана, укључујући ту и власнике коња који до Стражилова долазе јашући своје четвороножне љубимце или у запрегама. Они из практичних разлога са коњима остају у подножју Бранковог виса, а по повратку у Карловце иду да честитају Ђурђевдан свечарима.
текст: Зорица Милосављевић // фото: Станко Лакетић