четвртак, фебруар 22, 2024
ВестиДруштво

У Карловцима поново плели ђурђевданске венчиће

Трагом записа о прослави Ђурђевдана, који је у својој књизи „Карловци са њиховом околином“, издатој 1882. године, оставио катихета, свештеник и хроничар Василије Константиновић, у карловачком Омладинском културно-уметничком друштву „Бранково коло“ осмислили су програм како би дочарали тадашње обичаје под називом „Ђурђевдански венчићи“ и јуче га премијерно извели на централном тргу.

У томе су им помогли другари из Академског културно-уметничког друштва Универзитета у Новом Саду „Соња Маринковић“.

Из протине књиге

Карловачки хроничар, прота Василије Константиновић оставио је иза себе још неколико књига у којима је записао мноштво драгоцених података о Карловцима с краја 19. и почетком 20. века.

О Ђурђевдану у књизи „Карловци са њиховом околином“ је забележио: „На Стражилову – убавој  долини, где некада беше манастир Светог Ђорђа, остаде обичај у нашем народу да се о Ђурђев дану, пре освитка зоре, ране окупају, наричући себи среће и напретка, те се онда весели враћали дома, а неки се цео дан проводе тако, печући на ражњу младо јагње, те градећи народно весеље. На више места млађи играју уз свирца коло или се друге игре замећу. И они који су били доброг здравља на тај дан, пре освитка зоре, би се умивали водом из Стражиловачког потока, који је тада био веома бујан.“

Ауторка јуче приказаног програма, чукунунука Василија Константиновића и уметнички руководилац старијег дечјег састава у „Бранковом колу“ Ђурђинка Царевић каже да је на идеју да се позабави припремом презентације некадашњих обичаја који су били распрострањени у Срему, дошла спонтано, али са чврстом жељом да део наше баштине, на коју треба да будемо поносни, отргне од заборава.

– Потребно је да ценимо наш нематеријалне и материјалне културне вредности на нови начин – каже Ђурђинка. – Запис мога чукундеде од кога смо кренули у овај пројекат, стар је 140 година. Ђурђевдан је пролећни, хришћански и народни празник, један од најомиљенијих у српском народу. Он је успомена на дан када је погубљен Свети Георгије, јер није желео да се одрекне хришћанске вере. Ђурђевдан је граница између зиме и лета, дан када се радосно дочекује лепо време и испраћа хладна зима. У народу се сматра да је то почетак нове родне године, те су се се тада склапали послови и уговори и зато су за њега везани многи обичаји, веровања и магијске радње.    

По Ђурђинкиним речима, све радње које су обављане на тај дан, имале су везе  са здрављем укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке, добре усеве… Посебно леп обичај, на само Ђурђевданско јутро, јесте плетење венчића од цвећа које је бујало у то доба године и могло се наћи  унаоколо – ђурђевка, млечике, маслачка, здравца, рузмарина. Венчићима су се китила  улазна врата кућа, дворишта, стаје, обори, кошнице. Девојчице и девојке су, такође, плеле и стављале венчиће на главу, како би биле здраве, лепе и напредне као то цвеће. Уочи Ђурђевдана, домаћица би спустила у посуду са водом разне биљке попут дрена, здравца, грабежа и црвено јаје – „чуваркућу“ од Ускрса које су представљале жељу за здрављем и заштитом,  а ујутру би се сви укућани умивали том водом.

Део тих обичаја млади фолклораши приказали су јуче у центру Карловаца. Те обредне радње „зачинили“ су играма, музиком и песмом.

Покровитељ манифестације је карловачка општина.

текст: Зорица Милосављевић // фото: ОКУД Бранково коло, Марија Петровић, Ђорђе Радивојевић

Verified by MonsterInsights