У Карловцима поново плели ђурђевданске венчиће
Трагом записа о прослави Ђурђевдана, који је у својој књизи „Карловци са њиховом околином“, издатој 1882. године, оставио катихета, свештеник и хроничар Василије Константиновић, у карловачком Омладинском културно-уметничком друштву „Бранково коло“ осмислили су програм како би дочарали тадашње обичаје под називом „Ђурђевдански венчићи“ и јуче га премијерно извели на централном тргу.
![](https://sp-ao.shortpixel.ai/client/to_auto,q_glossy,ret_img,w_1024,h_682/https://sremskikarlovci.info/wp-content/uploads/2022/05/viber_slika_2022-05-08_17-11-00-096-1024x682.jpg)
У томе су им помогли другари из Академског културно-уметничког друштва Универзитета у Новом Саду „Соња Маринковић“.
Из протине књиге
Карловачки хроничар, прота Василије Константиновић оставио је иза себе још неколико књига у којима је записао мноштво драгоцених података о Карловцима с краја 19. и почетком 20. века.
О Ђурђевдану у књизи „Карловци са њиховом околином“ је забележио: „На Стражилову – убавој долини, где некада беше манастир Светог Ђорђа, остаде обичај у нашем народу да се о Ђурђев дану, пре освитка зоре, ране окупају, наричући себи среће и напретка, те се онда весели враћали дома, а неки се цео дан проводе тако, печући на ражњу младо јагње, те градећи народно весеље. На више места млађи играју уз свирца коло или се друге игре замећу. И они који су били доброг здравља на тај дан, пре освитка зоре, би се умивали водом из Стражиловачког потока, који је тада био веома бујан.“
![](https://sp-ao.shortpixel.ai/client/to_auto,q_glossy,ret_img,w_1024,h_744/https://sremskikarlovci.info/wp-content/uploads/2022/05/viber_slika_2022-05-08_17-11-00-286-1024x744.jpg)
Ауторка јуче приказаног програма, чукунунука Василија Константиновића и уметнички руководилац старијег дечјег састава у „Бранковом колу“ Ђурђинка Царевић каже да је на идеју да се позабави припремом презентације некадашњих обичаја који су били распрострањени у Срему, дошла спонтано, али са чврстом жељом да део наше баштине, на коју треба да будемо поносни, отргне од заборава.
![](https://sp-ao.shortpixel.ai/client/to_auto,q_glossy,ret_img,w_1024,h_577/https://sremskikarlovci.info/wp-content/uploads/2022/05/viber_slika_2022-05-08_17-11-19-836-1024x577.jpg)
– Потребно је да ценимо наш нематеријалне и материјалне културне вредности на нови начин – каже Ђурђинка. – Запис мога чукундеде од кога смо кренули у овај пројекат, стар је 140 година. Ђурђевдан је пролећни, хришћански и народни празник, један од најомиљенијих у српском народу. Он је успомена на дан када је погубљен Свети Георгије, јер није желео да се одрекне хришћанске вере. Ђурђевдан је граница између зиме и лета, дан када се радосно дочекује лепо време и испраћа хладна зима. У народу се сматра да је то почетак нове родне године, те су се се тада склапали послови и уговори и зато су за њега везани многи обичаји, веровања и магијске радње.
![](https://sp-ao.shortpixel.ai/client/to_auto,q_glossy,ret_img,w_682,h_1024/https://sremskikarlovci.info/wp-content/uploads/2022/05/viber_slika_2022-05-08_17-10-59-170-682x1024.jpg)
По Ђурђинкиним речима, све радње које су обављане на тај дан, имале су везе са здрављем укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке, добре усеве… Посебно леп обичај, на само Ђурђевданско јутро, јесте плетење венчића од цвећа које је бујало у то доба године и могло се наћи унаоколо – ђурђевка, млечике, маслачка, здравца, рузмарина. Венчићима су се китила улазна врата кућа, дворишта, стаје, обори, кошнице. Девојчице и девојке су, такође, плеле и стављале венчиће на главу, како би биле здраве, лепе и напредне као то цвеће. Уочи Ђурђевдана, домаћица би спустила у посуду са водом разне биљке попут дрена, здравца, грабежа и црвено јаје – „чуваркућу“ од Ускрса које су представљале жељу за здрављем и заштитом, а ујутру би се сви укућани умивали том водом.
![](https://sp-ao.shortpixel.ai/client/to_auto,q_glossy,ret_img,w_766,h_1024/https://sremskikarlovci.info/wp-content/uploads/2022/05/viber_slika_2022-05-08_17-11-18-433-766x1024.jpg)
Део тих обичаја млади фолклораши приказали су јуче у центру Карловаца. Те обредне радње „зачинили“ су играма, музиком и песмом.
Покровитељ манифестације је карловачка општина.
текст: Зорица Милосављевић // фото: ОКУД Бранково коло, Марија Петровић, Ђорђе Радивојевић