У Црвеном крсту Сремских Карловаца полако сумирају резултате
Кризна времена одувек су била прилика за испољавање и тестирање хуманости, па је тако и пандемија коронавируса у Сремсим Карловцима изнедрила неколио јунака, међу којима власник ресторана „Сат“ на Петроварадинској тврђави Бранислав Драгољевић заузима значајно место. Чврсто решен да помогне својим суграђанима, Бранислав се директно обратио карловачком Црвеном крсту нудећи куване оброке за оне којима су били потребни. Тако су од 13. до 28. априла из кухиње његовог ресторана допремљена топла 222 оброка за Карловчане. Осим што је ресторан у том периоду радио само због припреме јела за угрожене Карловчане, храна је до Карловаца допремана његовим возилом, чак је једном приликом Бранислав са секретаром Црвеног крста Марином Фодор и развозио оброке.
-Ако ме питате шта је мој мотив за тако нешто, одговор је врло једноставан – у питању је жеља да помогнем – каже Бранислав Драгољевић. – Фирма ми је пријављена у Карловцима, па се самим тим и порез од моје делатности слива у локалну оштинску касу, и када већ због пандемије није могло да се ради, одлучио сам да будем од користи својим суграђанима и подстакнем и друге да учине нешто на доборобит овдашњих људи. Нисам уводио доставу хране као модел да се преброди ова ситуација, што су многи угоститељи учинили, већ сам одабрао да све своје ресурсе ставим на располагање у хуманитарне сврхе. Колико год да су ми тражили да припремим оброка, био сам спреман да то и урадим. Успео сам да задржим раднике током ванредног стања и чак запослим још једног, што сматрам успехом.
Осим Драгољевића, током ванредног стања у Карловцима још један угоститељ је несебично мислио на суграђане које је ванредно стање и ограничење кретања ставило у незавидан положај. Реч је о власнику Концепт бара „НН“ Небојши Гордићу који је, по речима Марине Фодор, 54 дана припремао и односио оброке на две адресе.
Стручни сарадник у Црвеном крсту Војводине за спасавање на води и добровољно давалаштво крви Јелена Милић, пет седмица је провела, како каже, волонтирајући у Карловцима с одобрењем секретара војвођанског Црвеног крста. Замењивала је Марину Фодор када је она била одсутна, али и ишла на терен суочавајући се са свим изазовима које такав рад подразумева у ванредним приликама.
– Било је интересантно бити поново у улози волонтера, што сам пре професионалног ангажмана у Црвеном крсту Војводине пре осам година, деценију и по обављала – каже Јелена Милић. – Морам признати да сам прошла кроз доста тешких и изазовних ситуација, почев од тога да је некада било готово немогуће пронаћи људе којима је потребна помоћ, а они нису имали мобилне телефоне да би нам објаснили како да стигнемо до њих. Најтеже је ипак било слушати људе којима је све ово тешкко пало, дати им савете и смернице , односно пружити психолошку подршку у тим тренуцима, која им је, испоставило се, била непоходна. Трудили смо се да на сваки позив одговоримо и пружимо помоћ, чак и онда када Црвени крст није имао никакве пакете. У таквим случејевима смо тражили и проналазили донаторе, куповали шта смо могли и односили. За све то што смо чинили стизала је најлепша могућа сатисфакција у виду најобичнiје речи захвалности.
Сматрајући да је сваки становник Карловаца у ванредној ситуацији која је од јуче иза нас, требало да да свој допринос, Соња Копчалић је ушла одмах у тим волонтера Црвеног крста радећи што и сви остали. Према налозима који су стизали из општинског волонтерског кол-центра одлазила у набавку хране и лекова за старије од 65 година, и односила то, делила пакете, дежурала код продавница и давала рукавице и маске пензионерима када би ишли у ранојутарњу набавку од 4 до 7 сати. Желећи да обрадује кориснике народне кухиње за Васкрс, од сопствених намирница испекла је 70 малих куглофа, који су заједно са ускршњим јајима подељени за тај навећи хришћански празник.
Током следеће седмице карловачки Црвени крст поделиће 78 пакета становницима Черата који живе у врло лошим условима, а у припреми су и пакети за породице чији чланови су због пандемије остали без посла, као и за бебе.
текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић
