Представљено репринт издање „Гласника Народног већа” – Осветљавање периода мање познате прошлости Карловаца
Један од листова покренутих у првим новембарским данима 1918. године пре него што је војвођанске крајеве запосела српска војска, „Гласник Народног већа” као орган народног одбора, излазио је у Сремским Карловцима од 4. новембра до 6. јануара 1919. године, а његово репринт издање под називом „Карловачки гласник 1918-1919“ представљено је данас поводом Дана примирја у згради Магистрата у Сремским Карловцима. У тај издавачки подухват, на предлог приређивача др Гордане Петковић да се представи јавности оригиналан текст који има немерљив значај за проучавање процеса, догађаја и времена у којем је излазио, упустили су се ИК „Прометеј“ и РТВ Војводине.
– У том периоду појавило се још неколико листова који су, углавном, покренути као органи народних одбора, али су убрзо добијали страначка обележја или су престали да излазе – рекла је приређивач др Гордана Петковић на јучерашњој промоцији пред карловачком публиком. – Српски лист покренут 6. новембра у Новом Саду и карловачки Гласник Народног већа једина су два листа, која су излазила у континуитету од почетка новембра 1918. до почетка јануара, односно фебруара 1919. године. Од непроцењиве је важности што су сачувани сви бројеви оба листа, јер нам сведоче о збивањима у тим судбоносним данима, када су се остваривали снови пречанских Срба. Тако комплетни чувају се једино у Библиотеци Матице српске из чега је проистекла жеља да лист буде лакше доступан стручној и широј публици.
Гласник народног већа , по њеним речима, покренут је 22. октобра, односно 4. новембра 1918, само дан после формирања Одбора Народног већа у Сремским Карловцима. У сремскокарловачком Одбору Народног већа окупили су се, без разлике, и радикали и демократе, и Срби и Немци и Хрвати, из свих сталежа, како би организовали нову власт. На челу месног одбора био је Милан Недељковић, гимназијски професор, публициста и политичар, потпредседници др Стеван Симеоновић-Чокић, адвокат и др Јурај Рашкај, јавни бележник и тајник Људевит Ауер, адвокат.
Главни уредник Гласника био је Људевит Ауер, пореклом из старе немачке карловачке породице, ђак Карловачке гимназије и будући министар у југословенским владама. Поред њега је значајну улогу имао Стеван Симеоновић-Чокић, као и Недељковић, у улози члана Одбора за политичку цензуру.
– Укупно је објављено 22 броја Гласника народног већа. Лист је излазио средом и суботом, а штампан је у Српској манастирској штампарији у Сремским Карловцима, на ћириличном и на латиничном писму. Овај податак не чуди, јер кроз лист, све време док је објављиван, ширен је дух југословенства. Поред обавезних актуелних уводника, затим рубрике под називом Политички преглед, доносио је у краткој форми, Домаће вести, Белешке и Последње вести. Постојала је и рубрика „Из наших крајева“ у којој су се могле прочитати вести из разних крајева будуће државе – истакла је Петковићева.
Лист је престао да излази онда када је и месни одбор престао да ради, у периоду када је државна власт била конституисана.
– Надамо се да ће ова књига, уз фотографије које у оригиналном тексту не стоје, и биографије значајних личности, које се у оригиналном тексту помињу, на другачији начин осветлити људе, догађаје и процесе на крају Првог светског рата у Сремским Карловцима, у одсудним тренуцима за српски народ у Војводини – напоменула је др Гордана Петковић.
На промоцији у организацији Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца говорили су и председник карловачке општине Александар Саша Стојкечић, у име издавача – власник „Прометеја” Зоран Колунџија и Илија Туцић са РТВ-а, те председница удружења које је организатор Драгиња Калинић.