понедељак, април 22, 2024
ВестиДруштво

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА  ПОРУЧИО: Народ да остане и истраје у заједништву

Свечана седница Светог архијерејског сабора Српске православне цркве одржана је 15. маја у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима поводом стогодишњице уједињења покрајинских помесних цркава у једну СПЦ и поновног успостављања Српске патријаршије. Том седницом је отворено редовно мајско заседање Сабора СПЦ, које ће сутрадан бити настављено у Београду.

Након седнице српски патријарх Порфирије обратио се са балкона Патријаршијског двора  свештенству,  монаштву, као и окупљеном народу који је испунио читав централни карловачки трг пастирском посланицом поводом прославе стогодишњице васпостављања канонског јединства Српске Патријаршије.

– Српска православна црква је, од незаконитог и насилног укидања Пећке Патријаршије 1766. године, живела подељена у митрополије и епископије у границама различитих држава, али се и у тим условима свака црквена организациона јединица старала да очува духовни и национални идентитет своје пастве, да обезбеди опстанак српскога народа  – рекао је јуче патријарх Порфирије. –  То је чинила по цену највећих жртава, непрестано разгоревајући пламен наде да ће се сви православни Срби поново сабрати под омофором и пред троном српског просветитеља, светитеља Саве. И коначно, после победе у Великом рату, по ослобођењу и стварању државе јужних Словена, 12. септембра 1920. године у Сремским Карловцима, у присуству регента Александра Карађорђевића и државних званичника, одржан је Сабор архијерејâ на којем је, после стотину и педесет четири године, уз литургијско јединство, које никада није ни било нарушено, васпостављено и канонско и административно јединство и свечано проглашена обновљена Пећка патријаршија, односно Српска православна црква, на подручју њене историјске и канонске јурисдикције. Тако су коначно испуњене тежње многих покољења наших предака.

Поменувши имена архијереја који су били непосредни прегаоци у васпостављању и проглашењу јединства Српске православне цркве, патријарх је казао да данас са поносом у саборно народно памћење уписујемо 12. септембар 1920. године, када је у Сремским Карловцима, уз хиљаде верника окупљених из свих ослобођених и уједињених српских земаља, уз звуке звонâ са свих карловачких храмова и топовске салве победничке српске војске, обнародован указ о обнови Пећке Патријаршије и саборном јединству српских црквених области: Архиепископије београдске и Митрополије Србије, Архиепископије карловачке и Митрополије српске, са епископијама далматинско-истријском и бококоторском, Архиепископије цетињске и Митрополије Црне Горе, Брдâ и Приморја, затим Митрополијâ скопске, рашко-призренске, велешко-дебарске, пелагонијске, преспанско-охридске, струмичке, једног дела Митрополије воденске, Епископије пољанске, Митрополијâ Босне и Хрецеговине: дабробосанске, херцеговачке, зворничко-тузланске и бањалучко-бихаћке, уједињених у једну аутокефалну Уједињену Српску Православну Цркву.

Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве је, по речима патријарха Порфирија,  убрзо, 28. септембра 1920, најугледнијег архијереја тог доба, митрополита београдског Димитрија, изабрао за првог патријарха обновљене Патријаршије, што је 20. новембра исте године  потврдио и Изборни сабор. Убрзо, 19. фебруара 1922. године, Патријаршија у Константинопољу је одговарајућим црквеним актом, свеправославно прихваћеним Томосом, потврдила уједињење историјских српских црквених области као „канонско и оправдано“, а Српска православна црква је призната, „за сталнo и заувек”, као сестринска црква свих аутокефалних Православних цркава. 

– Овај велики празник јесте празник јединства и слоге, дан када је од свих потврђена општа, свагдашња свест о јединству и континуитету наше свете Православне цркве у историји, посебно од великог догађаја стицања аутокефалије, пре више од осам векова, од Жиче, Пећи и Карловаца до Београда. И ми данас, после стотину година, радосно објављујемо и прослављамо овај историјски догађај, било да живимо у матици, било у некој од српских или околних земаља, било у расејању, разбацани буром историјских ветрова широм шест континената. У свим невољама, недаћама и страдањима Српска православна црква је делила и радости и туге васцелог српског народа, а Патријаршија српска је била и остала символ народног јединства и онда када је државно устројство и јединство бивало разбијено. Због свега тога ми ових дана, када се сећамо подвига наших предака који су жудили за јединством, за јединство се борили и јединство цркве остварили, озарени светлошћу Васкрсења Христовог, шаљемо архипастирски благослов свој пуноћи наше Српске православне цркве, историјске Патријаршије пећке и београдско-карловачке, и позивамо наш верни народ у земљи и расејању да, упркос свим искушењима, остане и истраје у заједништву, у крилу своје Мајке цркве – поручио је патријарх Порфирије уз овације окупљених на тргу.

Сабрској седници у Двору претходила је света архијерејска литургија у храму Светог оца Николаја којом је началствовао патријарх Порфирије, уз саслужење осталих архијереја, свештенства и монаштва Епархије сремске, која је домаћин и организатор обележавања тог великог јубилеја. После читања посланице на бини испред Карловачке богословије одржана је свечана академија и културно-уметнички програм. 

Попут 12. септембра 1920. када је у Карловцима проглашено уједињење СПЦ и јуче се у том месту окупило мноштво људи и званичника. Поред покрајинског премијера Игора Мировића и чланова Владе АП Војводине, градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, председника карловачке општине Александра Стојкечића, као и председника осталих локалних самоуправа са територије Епархије сремске, јучерашњој свечаности су присуствовали принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић, министарка правде у Влади Србије Маја Поповић, посланик у хрватском Сабору и лидер Српског народног вијећа Милорад Пуповац, председник Матице српске Драган Станић и многи други.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић

Verified by MonsterInsights