ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СТОГОДИШЊИЦЕ УЈЕДИЊЕЊА СПЦ – Црква је увек била стожер нашег постојања

Његова светост патријарх српски Порфирије са већином архијереја Српске православне цркве допутовао је 14. маја возом из Београда у Сремске Карловце на свечаност поводом обележавања стогодишњице уједињења покрајинских цркава и обнављања Српске патријаршије. Њима је на новој железничкој станици приређен величанствен дочек, а потом су се кочијама, у литији на чијем челу су били мотораши са тробојницама, одвезли до Патријаршијског двора.

Свечана поворка каква се на памти у скорије време у Карловцима, кретала се од железничке станице Пинкијевом, Улицом патријарха Рајачића, где су испред Ваведењског манастира учеснике поворке посипали латицама ружа, преко Трга Бранка Радичевића, Улицом митрополита Стратимировића, Јована Јовановића змаја и Прерадовићевом до дворског комплекса. Сличан призор виђен је у Сремским Карловцима 12. септембра 1920. године када је и озваничено и проглашено уједињење Српске православне цркве у тој сремској вароши . Тада су засебним возовима на тај историјски чин дошли престолонаследник Александар Карађорђевић и први патријарх обновљене Српске патријаршије и уједињене цркве Димитрије (Павловић) „обасипани цвећем и поздрављани френетичким клицањем народа“.

По доласку високих црквених великодостојника Српске православне цркве, у Саборном храму Светог оца Николаја, одржано је вечерње богослужење, после којег је патријарх Порфирије у Престоној дворани Патријаршијског двора, уређеној у великој мери по угледу на време када су у њој 1920. одиграо тај значајан догађај за српску цркву, отворио изложбу „Стогодишњица од проглашења Српске патријаршије“, заједничко дело Музеја града Новог Сада, Архива Српске православне цркве и Музеја Српске православне цркве.

-Карловци и својом спољашњом материјалном културом, али и својом духовном културом сведоче о чињеници да је наша црква прожета са нашим народом, да заправо наш народ јесте у исто време и наша црква и обрнуто. Другим речима, где год нема вере православне у нашем народу, где год не постоји наша црква као живи живот, као динамична реалност у нашем народу, ту заправо и нема народа, то јест и ако га има онда је он бесплодан и без конкретне форме и облика. Ми себе познајемо као православне и само у тој самоспознаји можемо препознати и сазвежђе свих народа, а у исто време једино тако можемо бити и звезда у том сазвежђу. Честитам свима јубилеј и позивам све да шетајући испред ових експоната, прођу кроз историју и пролазећи кроз прошлост сви још боље упознамо себе сада и стекнемо чврсте темеље за будућност – рекао је патријарх Порфирије.

У име домаћина читаве прославе па и изложбе, епископ сремски Василије истакао је да је стогодишњица уједињења догађај који су можда многи очекивали да ће да доживе или да се деси у њихово време, али је господ ту част подарио људима овог времена, да буду учесници у историјском ходу српског народа.

– Ми пишемо историју спрског народа, можда нисмо ни свесни тога, као што су наши преци у овој кући и Карловачкој митрополији доносили кључне одлуке за добробит српског народа и српске цркве желећи да увек буду сједињени. Као и некад, и данас смо расејани по читавом свету и зато је наш задатак с овог места да поруку о уједињену , праштању и љубави упутимо целом човечанству – казао је владика Василије.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је попут свог претходника др Стевана Адамовића који је пре једног века присуствовао том важном догађају за српску цркву и народ, увеличао својим присуством синоћни догађај у Карловцима. Вучевић је напоменуо да жели да подели утиске одушевљења тиме како су Сремски Карловци и кићени и поносни Срем дочекали свог патријарха и своје владике.

– Могао сам некад само да сањам да тако народ изађе на улице и јавно покаже да припада светој Српској православној цркви и радује се доласку патријарха и владика – нагласио је Вучевић. – Мудро, а пре свега тачно збори наш домаћин владика Василије кад каже да смо од господа Бога привилеговани као генерација која може да обележи овако важан историјски датум, не само за цркву него и народ, али и државу. Колико год се трудили неки да нас раздвоје и поделе, то су нераскидива крила – и народ и црква и држава. Вазда били и заувек остали. Када је било тешко време, када су пале српска царевина, кнежевина, деспотовина, када смо били окупирани са свих страна и када су нам неканонски укидали Пећку патријаршију, наше покрајинске српске цркве су биле уз наш народ и у тим тешким и изазовним временима надоместиле недостатак државе. Практично биле су спона јединства са народом и чувале не само духовно него свеукупно културно наслеђе српског народа. Колико је исправна била одлука да се покрајинске цркве уједине показује и садашње време када они који нас можда толико не воле, не могу да поднесу да смо се пре 102 године поново ујединили.

Поред града Новог Сада заслужна за то што је светлост дана угледала изложба о уједињењу СПЦ И обнављању Патријаршије је и Покрајинска влада чији председник Игор Мировић је такође нагласио да “у каквом год статусу да је била, и са каквим год недаћама и страдањима да смо се и она, и ми као народ, вековима суочавали, црква је увек била стожер нашег постојања, чувар нашег духовног и националног бића, темељ нашег идентитета…”

-Тако је било и пре насилног укидања аутокефалности Српске Патријаршије са седиштем у Пећи 1766. године, и после тога када су континуитет српске аутокефалне  традиције и зубљу која је разбијала мрак  отоманског ропства преузеле  Карловачка и Цетињска митрополија.

Зато је и ова свечаност повод да – у знак захвалности и поштовања – смерно погнемо главе пред свима онима који су, кроз векове, пламен те зубље предано чували – као завештање предака, као смисао живота и као светлост која ће зарити и озарити не само њихово него и сва потоња поколења нашег народа. Разлог више за поштовање те истрајности и оданости, јесу деценија духовне пустоши, одрицања од самих себе и странпутице и беспућа којима смо, као народ, ходали деценијама после Другог светског рата, да би нас – мада и сама у том периоду тешко рањена – наша црква поново примила у своја њедра и вратила на за нас  једини могући и једини исправан пут – пут Православља и Светосавља – рекао је Игор Мировић.

Покрајински премијер је напоменуо да кроз сва та столећа, кандило српске православне вере се у Сремским Карловцима – често запостављаним у времену наших лутања – никада није гасило. Зато је Покрајинска влада 2018. године и основала Буџетски фонд за обнову културно-историјског наслеђа ове више небеске него земаљске вароши.

Желећи да дају допринос обележавању стогодишњице уједињења, изузетно значајног догађаја за српску цркву и народ, која је због пандемије коронавируса уместо 12. септембра 2020. померена на 14. и 15. мај ове године, али и да укажу и подсете на њену важност, те три музејско-архивске установе постарале су се да у аутентичном амбијенту, изложе не само документе и предмете који говоре о том догађају, него и артефакте који су били за свечано проглашење СПЦ пре сто година донети у Патријаршијски двор, што ову поставку чини посебном. Тако су се у изложбеном простору који поред престоне дворане обухвата још три просторије велелепног Патријаршијског двора, могу видети велика платна Паје Јовановића, која иначе красе зидове карловачке Саборне цркве, те крст цара Душана из Дечана. Уместо оригиналног Мирослављевог јеванђеља које је за ту прилику 1920. стајало у Двору, сада је изложен део његовог дигиталног отиска.

Поред историчарке др Гордане Петковић из Музеја града Новог Сада аутори изложбе су и директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић, управник музеја СПЦ мр Владимир Радовановић, директор Историјског архива града Новог Сада МА Петар Ђурђев, ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор мр Јован Милановић и управник Ризнице Епархије бачке ђакон Мирослав Николић. Поставка ће моћи да се погледа наредне две седмице.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић