Концерт српске антологијске музике

У склопу „Видовданског циклуса концерата“ у Карловачкој гимназији  је 10. јуна одржан концерт „Изнад Истока и Запада“ – антологијски раритет српске сабране музике од  средњег века и немањићке Србије, преко најзначајнијих етно- записа и инструменталних бравура, од Косова до Војводине, до двадесетог века у српском изворном надахнућу.

У соло и дуетским нумерама наступили су легенда српског појања и композитор из Београда  Љубомир Љуба Манасијевић и  новосадска оперска дива, мр Зорица Белић – сопран, док су за инструменталне бравуре целокупног програма те вечери били задужени чланови чувеног београдског ансамбла за рану музику који постоји 53 године „Ренесанс“: професор Љубомир Димитријевић, један од оснивача ансамбла „Ренесанс“ (блок флаута, траверзо флаута, фрула), професор гитаре на Факултету музичких уметности у Београду др Дарко Карајић (лаута, ћура), Андрија Сагић (аутентични ударачки инструменти) и виолиниста симфонијског оркестра РТС-а Саша Боровић (виолина).

 Циљ концерта „Изнад Истока и Запада“ је очување српске музичке мисли у културно-уметничком и медијском простору Србије у поплави инстант репертоара потрошачког друштва данашњице, кича и шунда. Циљна група су млади којима је неопходно представити вредност очувања сопственог наслеђа, али и целокупна јавност.

Публика је могла да ужива у средњовековним српским мелодијама, инструменталним и вокалним минијатурама, косовском циклусу са тематиком немањићке Србије. Чуле су се „Балада Цару Урошу и Јелени Анжујској“, „У Призрену граду“, „Све док је твога благог ока“, „Јечам жела“, „Тамо далеко“, „Маријо дели бела Кумријо“, „Густа ми магла паднала“, „Гора јечи“, „Српкиња“, „Ој, Косово, Косово“, „Изнад Истока и Запада“, „Косовски божури“, „Џанум на сред села“, „Деспотовац Бели град“…

Наступ у Карловачкој гимназији одржан је уз подршку општине Сремски Карловци чији председник Александар Саша Стојкечић  је присуствовао концерту. Под покровитељством Града Новог Сада исти концерт ће бити приређен 27. јуна у Културном центру Новог Сада.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић