Игор Мировић: Позив за уједињење у обнови Српског Сиона

У години када се навршава три деценије од усвајања лекс специјалиса, Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца, који је кратко време био у примени, пред посланицима Народне скупштине Србије требало би да се нађе предлог новог закона о Карловцима.

Овог пута предлагач пред српским парламентом биће Скупштина АП Војводине, која у четвртак треба да расправља о нацрту и упути га Народној скупштини, а иницијатива за израду текста новог закона потекла је из Покрајинске владе.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић за „Дневник” каже да је основна намера приликом покретања те иницијативе била да се питање обнове Сремских Карловаца врати у први план и истовремено обезбеди издашнији извор финансирања из државног буџета.

– Пре две године формирали смо Фонд за обнову Сремских Карловаца и могли бисмо да кажемо, узимајући у обзир наш однос према Сремским Карловцима, националној, културној и духовној баштини коју они представљају за српски народ, да смо наш део дужности обавили, али нисмо били задовољни само тиме – напомиње Мировић. – Сви треба, и национална, и покрајинска и локална администрација, као и надлежни заводи за заштиту споменика културе да буду ангажованији када су у питању потребе Сремских Карловаца. Идеја за такав приступ родила ми се у Сентандреји пре три године. На начин који је свеобухватнији и конкретнији мађарска власт је у годинама иза нас спровела потпуну реконструкцију и обнову најважнијих објеката у Сентандреји, и учинила пуно на плану промоције значаја Сентандреје и привредног и туристичког развоја. Помислио сам тад да ли је могуће да нам је питање обнове Сремских Карловаца толико неважно. Држава има новца, Покрајина има и више пара него раније, и питао сам се  зашто и ми не можемо на такав начин за пет до седам година да уредимо Сремске Карловце тако да то буде заиста место у којем ће се на сваком кораку упијати његова историјска снага, али и из ње прелазити у савремени облик сусретања са једном врстом напретка, не само општине, него целог краја, Срема, па и Војводине.

Називајући формирање Покрајинског фонда за обнову културно-историјског наслеђа Сремских Карловца 2018. године прекретницом у том смислу, и напомињући да ће се значајан део замисли у овој и наредној години  заврштити у Карловцима у односу на оно што је планирано пре две, Мировић  истиче да  је предлог новог закона о Карловцима заправо вапај упућен Влади Србије и Народној скупштини за повратак идеји академика Дејана Медаковића, који је био један од покретача доношења тог закона 1991. 

У догледно време најлепше место за живот

Говорећи о, у више наврата протежираној идеји о Сремским Каровцима као универзитетском центру, Игор Мировић напомиње да је велике идеје као што је та, могуће остварити,  уз велике напоре.

– Морамо имати пре свега програм, план и начин како се то у Карловцима може реализовати – каже он.- Мислим да ће се реконструкцијом  пруге и изградњом Фрушкогорског коридора, који ће омогућити да Карловци мостом између Ковиља и Петроварадина изађу на ауто-пут, у инфраструктурном смислу то место отворити. То ће олакшати долазак свима и да се у Карловцима смести и нека важна институција у будућности. Данас, када укуцате на Гуглу продају некретнина у Карловцима, видећете да је у понуди између 120 и 150 кућа, што значи да тамо не влада идеална перспектива из угла живота самих Карловчана. Када се све ово заврши и ми обновимо најзначајније објекте, инфраструктурно их уредимо, прође брзи воз, пробије Фрушкогорски коридор, то ће бити једно од најлепших места за живот у нашој земљи. Зато нам је потребна помоћ.

– Судбина је хтела да се ове године, када се навршава стогодишњица од Медаковићевог рођења, окренемо идеји обједињености када су Сремски Карловци у питању, која би требало да доведе до потпуне и свеобухватне њихове обнове – рећи ће Мировић. – Након спорадичне примене закона, са више или мање успеха у појединим периодима у последњих 30 година, било јасно да је наступило време за његову измену. Влада Србије је, додуше, пре две године формирала радну групу за доношење новог закона, али ми нисмо хтели да чекамо, јер смо нестрпљиви да што пре то питање буде у жижи и на дневном реду. Желели смо да са предлогом закона допринесемо том процесу, и бићемо задовољни у оба случаја – и ако буде прихваћен наш предлог, али и ако она изађе са својим. У сваком случају, идемо ка циљу да се објединимо у финансијском, техничком и организационом смислу.

Према новом предлогу, уместо Народне скупштине, Влада Републике Србије сваке године доноси програм обнове Сремских Карловаца у неколико области. Прва је реконструкција и одржавање објеката који су у режиму заштите и враћање у стање у којем морају бити. Друга област је локална инфраструктура, која старим законом није била обухваћена, а трећа подстицање привредног и туристичког развоја у Сремским Карловцима. У текст нацрта новог закона уврштена је и заштита и унапређење природних добара.

– Наша намера није била само да се постигне већа оперативност у примени закона,  него пре свега да се стекне обавеза финансирања из националног буџета – наглашава покрајински премијер и наводи за пример увођење Покрајинског фонда за обнову Карловаца, из ког се већ две године обезбеђује новац за то. –  Овим законом би се створила таква обавеза у покрајинском и у локалном буџету и истовремено дала шанса креаторима програма у склопу прекограничне сарадње и програма који имају европски карактер да се повуку значајније своте из европских фондова. Надам се да ће војвођанска Скупштина усвојити предлог у четвртак, и да ћемо онда ући у дијалог са Владом и Народном скупштином о томе каква је судбина закона у делу њихових надлежности.

Партерно уређење реалност

Председник Покрајинске владе Игор Мировић наглашава да се улажу напори да се што пре приступи партерном уређењу Сремских Карловаца, пројекту од капиталног значаја и вредности. По његовим речима, пројекат и грађевинска дозвола за уређење центра су обезбеђени, а тим формиран од представника Управе за капитална улагања и локалне самоуправе, ради на томе да отклони извесне препреке на пројекту. Надам се да ћемо на јесен створити услове за финансирање тог пројекта. Сасвим је сигурно да ће се врло брзо ући у партерно уређење, као и у реконструкцију Улице браће Анђелић, од које зависи тај подухват.  Иницирао сам и да додатно финансирамо пристан како би се омогућило његово функционисање у зимским условима.

Мировић каже да би било идеално када би се до јесени усвојио закон јер би се тиме обезбедили услови у републичком и буџету АПВ за 2022. годину за издашније финансирање обнове Карловаца.

– Током прошле године смо иницирали реконструкцију и 10 километара државног пута у два дела – од Банстола до Карловаца и од Карловаца до Петроварадина. Постигли смо договор с „Путевима Србије”  да се тај посао по фазама уради. Не треба заборавити да држава спроводи велику инвестицију која ће омогућити да се за 30 минута стигне до Београда до Карловаца  ултра брзом пругом. Та саобраћајна жила ће почети да функционише од фебруара или марта идуће године. У току је реконструкција фасаде Патријаршијског двора,и она ће бити комплетно завршена до краја године. Санација фасаде Саборног храма је практично окончана, у јеку су радови на Жупном уреду, а припремамо се за реконструкцију фасаде оснивача Карловачке гимназије Димитрија Анастасијевића Сабова и крова богословског Интерната…Из свега тога се види колико смо се заиста здушно ангажовали на томе да покренемо ствари у Карловцима, и покренули смо их, али сада нам треба помоћ државе и овај закон је сигнал, молба, вапај, захтев и идеја да се у будућности објединимо и за пет  до седам година потпуно обновимо Сремске Карловце као важну целину у историјском, духовном, али и у развојном смислу, гледајући у будућност – наглашава Мировић.

извор: дневник.рс // текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић