Волонтери свакодневно на услузи у Сремским Карловцима
Од успостављања Волонтерског кол-центра у Сремским Карловцима, по одлуци Општинског штаба за ванредне ситуације због коронавируса, телефони 685-3087 и 685-3055 намењени старијим грађанима којима је потребна помоћ у достави хране и лекова, као и за пријављивање волонтера који би им то и доносили на кућну адресу, не престају да звоне.
Све примљене податке, у које спадају имена и адресе, спискови потрепштина, као и напомене најразличитијих врста, из кол-центра прослеђују се карловачком Црвеном крсту, одакле сутрадан екипа од троје волонтера, међу којима је један возач-волонтер, одлази да испоручи то што су старији суграђани претходног дана наручили. Кол-центар устројен је тако да позиве с потребама грађана прима од 8 до 16 сати, а наредног дана од 9 до 13 часова се обавља испорука.
– У просеку дневно имамо 12 налога, из колцентра нам стиже девет до десет, али људи зову и нас у Црвеном крсту тражећи помоћ – каже секретарка карловачког Црвеног крста Марина Фодор, коју смо јуче затекли како издаје волонтерима Сари Димитрић, Стефану Гнипу и Марку Станковићу налоге за тај дан. – С возачем иде по двоје волонтера, и гледамо да увек буду други. На терен одлазе с легитимацијама, заштитним маскама, рукавицама и наочарима. Сви волонтери упознати су с опасностима, карактеристикама вируса и самозаштити, што потврђују потписивањем документа о томе, а у обавези су и да се приликом преузимања легитимације потпишу и по повратку с терена је врате. Веома ми је драго што се људи јављају да волонтирају, а поготово што су међу њима добри људи. На крају, без њих ништа не би имало смисла. Најбољи пример за то је породица Марка Станковића, чији су се млађа сестра и брат, Марија и Михајло, такође пријавили за волонтирање.
За доставу хране и лекова Карловчанима старијим од 65 година, као и корисницима Народне кухиње из те старосне групе, локална самоуправа је уступила аутомобил, који возе тројица општинских службеника – Владимир Жеравица, Филип Савић и Стефан Гнип. Када не вози, Стефан дежура у кол-центру и сведочи да доста људи зове и не само да тражи помоћ него се и распитује о много чему.
– Трудимо се да има на сваки начин изађемо у сусрет – каже Гнип. – То важи и за нас, волонтере, и за Општинску управу. Мислим да ћемо сви из свега овога изаћи много јачи.
Понекад потребе старих који живе сами превазилазе оне због којих је кол-центар основан. Било је случајева да волонтери односе пуномоћ за подизање новца, па чак и захтева да се превезе машина за кројење до мајстора. На терену затичу свакојаке ситуације, попут тога да једна бака новац у кеси о коју је закачен камен, удицом спушта до волентера.
Сара Димитрић, која може да се похвали вишегодишњим волонтерским стажом, није пропустила ни ову прилику да помогне другима. Каже да се због тога што ради лепо осећа, али да стално размишља о томе, како старијима учинити доступнијом информацију да у овој ситуацији могу да рачунају на помоћ волонтера.
– Брине ме то да ли су сви дошли до информације о томе коме се и на који начин могу јавити ако им треба помоћ – истиче Сара. – Судећи по ономе што затичем на терену, не знају сви за ту могућност коју им ми пружамо.
По речима Марине Фодор, забрињава податак што барем један позив дневно за помоћ стиже од оних који немају шта да једу. Међу таквима је све више радно способних људи, без сталног запослења, који нису били корисници социјалних давања, а због увођења ванредног стања нису у могућности ни да, радећи сезонске послове, зараде новац за живот. Таквих ће, каже она, како време буде одмицало, бити све више.
– Звао је човек који тврди да три дана није јео – прича Марина Фодор.
– Од онога што имам на располагању у залихама Црвеног крста спремимо им пакет и пошаљемо, али невоља је у томе што су нам могућности ограничене. Преко нам је потребна конзервирана или запакована храна с важећим роком трајања, да можемо онима који су остали без новца и могућности да га зараде, помогнемо. Морам признати да има људи великог срца који помажу, али треба нам још таквих.
Волонтери односе и топле оброке на кућне адресе 15 корисника Народне кухиње који имају више од 65 година.
