недеља, април 14, 2024
ВестиДруштво

У ВИНАРИЈИ „КУРЈАК” У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА Ново поглавље у породичном бизнису

Уобичајено је да се виноградарством и винарством као породичним бизнисом баве брачни парови, али су ретки примери да они поседују и факултетске дипломе из те бранше.

Међу тим малобројним случајевима су Сања Панић и Јован Павловић Курјак из Сремских Карловаца. Завршили су смер воћарство и виноградарство на Пољопривредном факултету у Новом Саду, с тим што је Јован стекао и звање мастер инжењера пољопривреде. Упознали су се на факултету, љубав крунисали браком и добили троје деце – Јовану, Вука и Василија. Знање које су усавршили на факултету, будући да обоје потичу из виноградарских породица, примењују у сопственој производњи, отварајући тако нову страницу у историји познате карловачке винарије.

– Долазим из Неготина, краја који је попут Сремских Карловаца био познат као вински, и у ком је свака кућа имала виноград и производила вино – прича Сања. – У мом крају постоји и средња пољопривредна школа у којој се изучавају воћарство и виноградарство. За разлику од Јованове породице у којој се према расположивим подацима од 1850. године узгаја винова лоза, мој отац је засадио први виноград када сам имала 15 година. На два хектара смо имали тамошње сорте, црну тамјанику и багрину и производили вино. Није било винске манифестације на којој нисам учествовала, и захваљујући њима, обишла сам целу Србију. Морам признати да сам желела после гимназије да упишем Факултет спорта и физичког васпитања, али се тата с тим није сложио. Тако сам завршила на Пољопривредном факултету, и убрзо повукла и рођеног брата за собом, и то на исти смер, па сад у породици имамо два инжењера агрономије. И он се бави овим послом, али не у нашој породичној винарији у Неготину, која је у међувремену затворена, него у једној оближњој.

Сањино и Јованово троје деце пета су генерација у тој староседелачкој виноградарској породици у Сремским Карловцима, карактеристичној по надимку Курјак, по којој њихова винарија носи име, и јединственој по томе што никада није престајала да обрађује винограде без обзира на прилике, које су за лозу и вино биле свакакве у прошлости. Сања се нада да ће и они поћи стопама предака. Осим виноградарством и винарством Павловићи или Курјакови се баве и воћарством с којим Сања пре удаје није имала додира. Како каже, уз Јована је научила да ради и са воћем.

– Уживам у свом послу, за који многи ни не знају шта све подразумева, колико је тежак и одговоран – каже ова млада жена. – У суштини сам по цео дан упослена. Себе сам пронашла у томе што радим, а поготово у винском туризму. Ја сам та која дочекује туристе који у већини случајева долазе по договору са туристичким посленицима викендом. Знају они и да покуцају сами на наша врата, на основу препорука других, али и захваљујући томе  што су нас пронашли на друштвеним мрежама које користимо за промоцију. Сада су нам Руси и Кинези најчешћи туристи. Моја жеља је да у Гајевој улици у којој имамо још једну кућу оспособимо простор за прихват туриста, уз подрум у Улици Жарка Зрењанина на који су купци већ навикли.

Сању ћете у Сремским Карловцима често видети на пијаци где продаје воће и грожђе, али и на безмало свим винским манифестацијама, без обзира где се организују, за које сматра да их треба посећивати јер су прилика за промоцију и афирмацију винске производње. На њиховом штанду током „Карловачке бербе грожђа“ обавезно ће се наћи, поред вина, стоно грожђе и шира, коју мало ко износи. Сања каже да генерације деце у виноградарском крају какви су Карловци више и не знају шта је шира нити су је икад пробали.

Зацртавши себи као задатак да афирмише посао којим се бави Сања је попут свог оца, пре две године постала члан Винског витешког реда „Lady’s and gentlman wine and spirits“. Чине га људи из редова виноградара, винара, воћара, винољубаца…

– Наша мисија је ширење винске културе, пружање помоћи винарима и виноградарима како би производили што квалитетнија вина, његова презентација, као и да се на винским картама нађе што више у ресторанима. Желимо да наше присуство у јавности буде много веће и да се наш глас чује. Вински витезови се састају на свим већим винским манифестацијама, подржавају се и друже – каже Сања додајући да се приликом пријема у вински ред полаже заклетва и изговара као приступна реченица: „Тек када победиш завист и када почнеш да се залажеш за друге, постаћеш прави витешки човек“.

Или витешка дама као што је Сања Панић.

извор: дневник.рс //текст: Зорица Милосављевић // фото: приватна архива

Verified by MonsterInsights