четвртак, мај 30, 2024
ВестиДруштво

У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА ОТКРИВЕНА СПОМЕН-БИСТА ПЕТРА ВЕЛИКОГ – Сећање на великана који је градио и нашу историју

Уз интонирање српске и руске химне, данас је у Сремским Карловцима, испред зграде Богословије „Свети Арсеније“, с бочне стране, откривена биста Петра Алексејевича Романова, (1672-1725), рад вајара Љубисава Срдановића, поводом три и по века од рођења тог руског цара који спада у ред најмоћнијих и најутицајнијих владара модерне европске историје.

Петар Велики је на почетку 18. века у Сремске Карловце,  град богате прошлости, који је учесник и сведок најважнијих догађаја у српској и европској историји, град мира, вере и образовања, на молбу Србина грофа Владиславића, човека од највећег поверења руског суверена, послао учитеља Максима Суворова са указом о отварању  прве српске школе и неопходним књигама, чиме су ударени темељи сарадње два народа који трају и данас.

Назвавши Петра Великог не само највећим и најпросвећенијим владаром у историји Русије, него и највећим државником и реформатором  у историји човечанства, председник Покрајинске владе Игор Мировић је рекао да нема области  друштвеног живота у којој тај великан рођен пре 350 година,  гледајући даље од других и савладавајући све што се томе опирало, у својој земљи, није спровео огромне промене, захваљујући чему је Русија постала светска сила.

– Свој неуморни реформаторски дух  и своју идеју образовања као најважнијег елемента  народне самосвести  и очувања сопственог идентитета Петар Велики је  ширио и ка свим крајевима у којима су живела православна браћа којој је требала помоћ. Тако је управо његовим указом у прелепим Сремским Карловцима  којима последњих година враћамо стари сјај,  отворена прва српска  школа чиме је засејано семе образовања не само Срба из Хабзбуршке монархије којој су Карловци припадали  већ и из васколиког Српства. Прва српска гимназија, основана 1791. и три године касније Богословија,  постаће најважнији плодови тог семена. У њима је стварано и створено ново национално језгро која ће касније имати одлучујућу улогу у борби за национално  ослобођење и уједињење – рекао је Мировић.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је нагласио да има много  датума у историји руског и српског народа који заслужују дивљење и захвалност, али и много  личности које су утицале на приближавање наших народа, међу којима је истакао лик и дело Захарија Орфелина, познатог књижевника, аутора првог српског буквара, штампара, бакроресца и калиграфа, једног од најпросвећенијих Срба 18. века.

– Наша част нам не дозвољава да заборавимо на људе кoји су нашим прецима донели просперитет у ни мало лаким околностима. Много је припадника руског народа који су оставили снажан печат у оквиру нашег нематеријалног културног наслеђа. Петар Велики је био велик и за српску историју и за Сремске Карловце. Једна од најлепших српских књига  писана о његовом животу, дело је  Захарија Орфелина који је покренуо славеносрпски магазин и који се сматра зачетником српске штампе. Житије Петра Великог је ванвременско дело Захарија Орфелина, што говори да је Нови Сад још пре 250 година имао врхунског уметника, писца, бакроресца и штампара. Нови Сад, Сремски Карловци и Србија  заслужују да се настави и никад не прекине низ драгоцених веза и сећања на великане руске историје који су градили и нашу историју – казао  је Милош Вучевић.

Откривању бисте Петра Првог присуствовао је и саветник за културу председника Русије Владимир Толстој, који је потомак великог руског писца. Он се захвалио  на гесту који, како је оценио, симболизује пријатељство између два народа.

Постављање спомен-бисте иницирао је Руски научни институт из Београда. Пројекат је реализован уз подршку Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду и карловачке општине, а покровитељ је Фондација за подршку друштвених пројеката „Наслеђе“ из Волгограда.

У име домаћина обратио се председник карловачке општине Александар Стојкечић рекавши да је руски цар Петар Велики у истој мери у којој је утицао на историју Русије, утицао и на развој српског народа – и то управо одавде из Сремских Карловаца.  

– Одговарајући на молбе карловачких митрополита који су тражили у царској Русији помоћ за унапређење школства, уследио је читав талас културног деловања –  рекао је Стојкечић. – У Карловце не само да су дошли руски учитељи, који су поставили темеље модерног образовања у Срба, него је дошла читава плејада руских делатника који су у центар свог рада поставили поред ширења образовања, одбрану православне веронауке и ћириличног писма.

Након откривања бисте у свечаној сали Карловачке гимназије директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов отворио је изложбу „Српско-руски односи у доба Петра Великог“.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић

Verified by MonsterInsights