У ЦРКВИ МАРИЈЕ БЛАГЕ НА БАНСТОЛУ – Парастос страдалима у пробоју Коридора

Тридесетак учесника операције назване Коридор живота, којом је 1992. године пробијена блокада Републике Српске и Републике Српске Крајине, окупило се данас у цркви Марије Благе на Банстолу, у којој је служен парастос погинулим борцима. Ово је друга година заредом да су се некадашњи борци, учесници те акције састали у том храму, првом у Српској православној цркви посвећеној жртвама хрватске акције Олуја, како би се присетили страдалих као и догађаја кроз које су прошли пре 32 године.

-Те давне 1992. године ми смо несебично, не жалећи себе и своје животе кренули у неизвесност, у борбу на живот и смрт, са жељом да отворимо пут живота, пут за спас српског, али и других народа  опкољених у Крајинама – рекао је један од бораца, тадашњи командир чете и садашњи аутор књиге „Чета Банија у операцији Коридор 92“ Милан Карапанџа. – Било је или херојски погинути или у обручу тихо умрети. Треба рећи да смо сви ми били само добровољци  и да нас нико није приморао да се упутимо у борбу чији исход је био неизвестан. Часно и поштено смо одрадили свој задатак уз велике жртве и страдања те са поносом можемо рећи „Ми смо успели“. Највећа слава и част припада онима који су у тој борби на олтар отаџбине положили животе.

По Карапанџиним речима, према незваничним подацима у оба коридора погинуло је 55 бораца, али то није коначна цифра. Он је изнео имена 29 страдалих и напоменуо да је потребно оформити одбор или удружење који би се старали о томе да се сваке године обележава дан пробоја коридора и евоцирају сећања на жртве. Навео је да је врло важно комплетирати списак погинулих како би се њихова имена помињала на парастосима.

Парастос је служио старешина храма, протонамесник Синиша Хрвачевић, који је подсетио на то коме је црква посвећена и да казује истину о страдалим Србима у свим доскорашњим стратиштима, али и у онима из ранијих времена.

-Задовољство је видети да се толико вас скупило и било би лепо када би ово прерасло у духовни сабор идућих година током ког би се држао помен жртвама које су стајале на бранику отаџбине, јер да није било наших предака не би било ни нас – рекао је Хрвачевић. – Они су положили животе за крст часни и слободу златну. Несебично су дали себе не размишљајући шта ће бити сутра  да одбране оно што се одбранити мора. Ми не смемо нипошто заборавити њихове жртве, морамо их се сећати и учити нашу децу о њима.

текст: Зорица Милосављевић // фото: приватна архива