Шеснаест избегличких породица добило кључеве станова

После више од четврт века подстанарског живота, 16 избегличких породица које су, бежећи из ратом захваћених подручја некадашње Југославије уточиште нашле у Сремским Карловцима, данас је дошло до крова над главом. На свечаности скромној због пандемије корона вируса, њима су данас у кругу зграда које су изграђене у Чератској улици за њихов смештај, уручени уговори о закупу и кључеви станова.

Коначно на свестрано задовољство предајамо кључеве ових 16 станова у руке оних чије су куће нестале у бесу огња и челика у ратовима на простору некадашње Југославије – рекао је председник општине Сремски Карловци Александар Саша Стојкечић, пожелевши станарима срећно усељење у нове домове, у нади да ће им они пружити дугоочекивани породични мир и животну сигурност. – Тиме се окончавају њихови дугогодишњи напори да напокон добију своје нове домове, у којима им животне студени неће растурати огњишта. Захвањујући Регионалном програму стамбеног збрињавања, ови станови за избегле од данас су приведени намени.

Помоћник комесара за избеглице Републике Србије Иван Гергинов истакао је да су Сремски Карловци 1995. примили 2.500 избеглица, што је био велики удар на тако мало место. Од тада до данас, за 145 породица од оних које су се задржале у Карловцима обезбеђен је кров над главом, а 50 њих је економски оснажено.

У оквиру Регионалног стамбеног програма, у децембру 2018. почела је градња 16 станова у Чератској улици, од којих ће 12 корисници моћи да откупе, а четири, намењена за смештај најугроженијих избеглица или такозвано социјално становање у заштићеним условима, додељена су без права откупа.

Драгана Мајкић, која је са супругом и троје деце, од којих је једно било новорођенче, друго старо 18 месеци, а најстарије тада имало пет година, 1996. године дошла у Карловце из Санског Моста, једна је од корисника јуче додељених станова. Каже да још увек није свесна да су добили стан после 24 године подстанарства.

– Најтеже је било у почетку, када је требало школовати децу, а плаћати стан – каже Драгана Мајкић. – Морам признати да немам још никакав осећај јер је ово дошло после готово четврт века живота под туђим кровом, а у међувремену су син и кћерка засновали своје породице и стигло унуче на свет.

Дуго ишчекивање таквог епилога избегличких мука већину је спречило да се радује данашњем чину.

Све ове послератне године живим у Сремским Карловцима као подстанар с мужем и двоје деце – казала је Младенка Биговић, која је дошла из Зенице 1992. године. – Много нам значи што смо добили стан. Захвалност дугујемо Општини, Комесаријату за избеглице и миграције, а посебно Нади Остојић Агбаби, која је увек била уз нас.

Новац за градњу станова, 566.653 евра, обезбеђен је у склопу Регионалног стамбеног програма, који се спроводи уз подршку ОЕБС-а и УНХЦР-а, а финансира парама Европске уније, која је највећи донатор, Сједињених Америчких Држава, Немачке, Италије, Норвешке, Швајцарске, Данске, Турске, Луксембурга, Кипра, Румуније, Чешке, Словачке и Мађарске.

По речима руководиоца општинског Одељења за друштвене делатности Наде Остојић Агбабе, која је у Карловцима обављала послове повереника за избеглице од њиховог доласка, локална самоуправа је у том пројекту, у којем је КИРС главни партнер, а Јединица за управљање пројектима у јавном сектору (ЈУП) задужена за набавке, израду пројектно-техничке документације и праћење реализације, имала значајне обавезе.

Општина је обезбедила пет парцела за градњу и инфраструктурно их опремила о свом трошку – истакла је Нада Остојић Агбаба. – Захваљујући помоћи Комесаријата за избеглице и миграције у виду 11,4 милиона динара, последњи грађевински захват био је партерно уређење. Остало је доста незбринутих из треће генерације избеглица. Међу њима око 25 породица је заинтересовано за грађевински материјал да би довршили започете куће, а део се изјаснио за откуп сеоских домаћинстава.

текст: Зорица милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић