четвртак, мај 30, 2024
ВестиДруштво

Сећање на Ми­о­дра­га Ра­ду­ло­вач­ког

На дестогодишњицу смрти некадашњег ђака Карловачке гимназије, великог филантропа и задужбинара проф. др Миодрага Радуловачког о његовом лику и позамашном делу говорили су данас у Еколошком центру „Радуловачки“ његов сестрић Александар Ра­де­тић са Фло­ри­де, а преко апликације Зум  двоје од три стотине српских студената који су захваљујући том човеку  у Америци наставили школовање – пред­сед­ни­ца Фон­да­ци­је „Ра­ду­ло­вач­ки” из Чи­ка­га проф. др Би­ља­на Па­вло­вић Шур­јан­чев и не­ка­да­шњи гу­вер­нер На­род­не бан­ке Ср­би­је Ра­до­ван Је­ла­шић из Бу­дим­пе­ште.

Програм „Сећање на професора Миодрага Радуловачког” који је Покрет горана Војводине установио након професорове смрти 2014. године, овог пута отпочео је емитовањем исечака из ТВ емисије новинарке Ксеније Јовановић у којима Радуловачки говори о свом раду, Карловцима, себи…

У свом излагању јуче је др Би­ља­на Па­вло­вић Шур­јан­чев акценат ставила на то како га је упознала из чега се изродило велико пријатељство, а Радован Јелашић пре свега на последњи сусрет са професором два дана пред његову смрт. Из угла нећака о том великом човеку је причао Александар Радетић, рекавши између осталог да је био човек огромне покретачке снаге, који није прихватао одговор не могу, него само начин на који се може нешто урадити.

Председник Покрета горана Војводине Алекса Јефтић истако је да је та организација покренула иницијативу да се пут од 1,8 километара између брзе пруге и Дунава уз који је недавно посађено зеленило у сарадњи са Компанијом Вега ИТ из Новог Сада, назове Алеја професора Миодрага Радуловачког.

Про­фе­сор Ра­ду­ло­вач­ки је оста­вио ду­бок траг на по­љу за­ду­жби­нар­ства у Срем­ским Кар­лов­ци­ма. Ње­гов кти­тор­ски рад по­чео је 2007. го­ди­не об­но­вом нај­по­зна­ти­је кар­ло­вач­ке че­сме „Че­ти­ри ла­ва”.

На­ред­ни ње­гов по­тез усле­дио је 2009, ка­да је фи­нан­си­рао об­но­ву фа­са­де згра­де Еко­ло­шког цен­тра у вла­сништву По­кре­та го­ра­на у Ули­ци ми­тро­по­ли­та Стра­ти­ми­ро­ви­ћа 5 у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, ко­ја је у ме­ђу­вре­ме­ну и по­не­ла ње­го­во име. Већ на­ред­не го­ди­не у гру­пу обје­ка­та ко­је је об­но­вио увр­штен је и над­гроб­ни спо­ме­ник Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа на Стра­жи­ло­ву. У нај­ве­ћи кти­тор­ски по­ду­хват про­фе­со­ра Ра­ду­ло­вач­ког спа­да град­ња 2012. го­ди­не енер­гет­ски ефи­ка­сне и са­мо­о­др­жи­ве згра­де у дво­ри­шту Еко­ло­шког цен­тра. Град­њом тог но­вог кри­ла Еко­ло­шког цен­тра уда­ре­ни су те­ме­љи раз­во­ја Срем­ских Кар­ло­ва­ца као еко­ло­шке топ де­сти­на­ци­је. Ње­гов дар Срем­ским Кар­лов­ци­ма из­но­сио је бли­зу по­ла ми­ли­о­на до­ла­ра.

текст: Зорица Милосављевић // фото: приватна архива

Verified by MonsterInsights