четвртак, јул 18, 2024
ВестиОпштина

Шансе за развој: туризам, воћарство и виноградарство

У години која ће у читавом свету остати упамћена у првом реду по пандемији корона вируса и рецесије изазване њоме, у Сремским Карловцима је на локалним изборима дошло до промене на личности на чеку општине из редова Српске напредне странке, којој је то други мандат заредом да има већину у локалном парламенту. У време када је кормило најмање општине у Србији преузео историчар Александар Саша Стојкечић, стање у општинском буџету није било ни близу пожељног. Како каже Стојкечић, хтели – не хтели, живимо у овом времену и морамо се носити са изазовима какви год они били.

– Стање које сам затекао у општинском буџету је директна последица смањења прилива прихода, увођења полицијског часа и умањења привредних активности – каже Стојкечић. – Тај прелазни период био је доста изазован. На јесен је дошло до опоравка привреде, али не у мери коју смо сви очекивали. Сходно томе, верујем да ће и ова година бити пуна изазова. Пратили смо упутства Министарства финансија и здраву логику приликом креирања буџета за 2021. да бисмо га прилагодили реалној ситуацији. Не бежимо од тога да ћемо морати у току године да прибегнемо његовој измени. Због тога смо обавезе поделили у две групе према приоритетима. У таквим околностима у првом плану су комунално функционисање места, брига о социјално угроженима и здрављу свих грађана. Отварање пункта Хитне помоћи у Карловцима почетком децембра прошле године је потез који је реализован за кратко време и показатељ бриге о становништву. Мислим да ћемо врло брзо успети да начинимо још неке потезе којима ћемо квалитет живота грађана побољшати, а реконструкцију фасада, пристаниште и друге велике капиталне пројекте ћемо реализовати сходно могућностима.

Стојкечић напомиње да је Нацрт буџета за ову годину био на јавном увиду, и то је један од корака ка транспарентности којој власт тежи. Пристигло је неколико сугестија грађана, што сматра успехом узимајући у обзир кратак рок.

Шансе за развој Карловаца, по његовим мишљењу, нису као у већини околних општина и у остатку Србије, у индустријској производњи, већ у пољопривреди, и то воћарству и виноградарству, и туризму.

– Карловци су богомдани за воћарство и виноградарство, а сада се пружају велике могућности за развој јер пре свега Република и Покрајина подстичу ту производњу – истиче Стојкечић. – Ми ћемо настојати у наредном периоду да државне и покрајиснке подстицаје што више приближимо крајњим корисницима. Имали смо идеју, која због ширења корона вируса није нажалост заживела у децембру, да покренемо читав низ едукативних скупова на којима би се винари и воћари и сви који су на пола одлуке да се упусте у то, уз саветодавну помоћ људи Министарства пољопривреде, обучили како да конкуришу за подстицаје. Наша помоћ ће се огледати у томе да атарске путеве оправимо да могу несметано да их користе. У том погледу рачунамо на максимум подршке пре свега покрајиснке администрације.


Стражилово атрактивно инвеститорима

– Постоји интересовање за Стражилово као дестинацију за градњу хотела, а препрека за то је чињеница да још није усвојена измена планова који би омогућили квалитетније коришћење излетишта у привредне сврхе – каже Александар Саша Стојкечић – За то ће бити потребно извесно време. Ове године бих волео да се усмеримо на израду документације која би тако нешто дозволила. Око 70 одсто територије општине је у обухвату заштите, што подиже цену пројектно-техничке документације и извођења радова, али и све успорава и компликује. Приоритет нам је ове године да излетиште буде уређено да бисмо омогућили посетиоцима да у епидемијским условима несметано уживају у природи.


Говорећи о туризму, Стојкечић истиче да у Карловцима нема довољно лежајева за смештај туриста и да је то широко поље за улагање и шанса да људи у томе пронађу себи посао. Исто важи и за угоститељство и друге сродне садржаје.

– Велика страна инвестиција је пред нама, а то је градња хотела на потесу између Дударе и Черата – објашњава први човек Сремских Карловаца. – Биће то, надам се, успешан пример улагања и мамац за друге инвеститоре. То је један од путева развоја Сремских Карловаца – подизање смештајних капацитета кроз градњу хотела. Други пут који води ка развоју места је у предузетништву и покретању породичних бизниса у области винарства, угоститељства, издавању апартмана и лежајева. Уз културно наслеђе које имамо, којим можемо да се поносимо и које ћемо временом даље да уређујемо, то ће привлачити посетиоце и самим тим, инвеститоре. Постоји извесно интересовање и за улгања у угоститељски сектор и мислим да и за то има простора. Како се уређењем центра – под чиме мислим на обнову фасада и партерно уређење – туристичка зона буде ширила, појављиваће се нове локације које ће бити интересантне угоститељима да их искористе.

Стојкечић подсећа на то да се догодине очекује санација фасада Жупног уреда и Богословског интерната од новца одобреног лане у Покрајинском фонду за обнову карловачког културног наслеђа. Ускоро се очекује избор извођача радова, а у овој години се за ту намену у општини од Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама надају суми између 60 и 80 милиона динара, као и наставку уређења фасада.


Законски оквир за културно-историјско наслеђе

Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца сматра добром основом за улагање државе у то место и приликом за развој. Осврћући се на покренуту процедуру израде новог закона, каже да је законски оквир још увек важећег акта довољан, а да временом треба покренути доношење новог закона који би исправио све мане садашњег.

– Наша обавеза је да кроз тај закон нађемо начин да формирамо институцију културе која недостаје Карловцима, а која би стварала нове садржаје – додаје Стојкечић. – Ослоњени на наслеђе које имамо, морамо стварати и нове културне и научне садржај. Културно наслеђе јесте добро које се продаје на туристичком тржишту, али потребно је нешто ново што ће исто тако да привуче туристе.

Извесним искораком у том погледу могло би се сматрати отварање културне станице у склопу пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“. Тако нешто предвиђено је у Карловцима који су део такозване Зоне 021, коју чине и општине Беочин и Ириг. Стојкечић тврди да није одређено седиште културне станице, али да се ради на програму њеног рада и финансирања и да у овој години очекује детаљније информације о томе.


За партерно уређење централног језгра Стојкечић каже да је скупа инвестиција и њена реализација директно је повезана са другим пројектима, пре свега реконструкцијом Улице браће Анђелић. По његовим речима, предвиђено је да се ти радови одвијају фазно и трају неколико година.

– За новац потребан за партерно уређење морамо да конкуришемо код виших нивоа власти и зависно од тогакако прођемо на конкурсу, тећи ће радови. Мислим да због вредности инвестиције и околности у којима живимо, није реално очекивати да ове године уђемо у тај посао – каже Стојкећић.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић

Verified by MonsterInsights