ОШ „23. Октобар“: Испратили 76 осмака, очекују више од 70 првака

Свих 76 ученика осмог разреда карловачке осмолетке уписало је жељену средњу школу.

Како каже директорка ОШ “23. октобар” Весна Чолић, осмаци су подједнако према својим жељама распоређени у четврогодишње и трогодишње смерове, од гимназија до средњих стручних школа. Међу њима је двоје уписало и ветеринарски смер у Пољопривредној школи у Футогу.

Уместо њих у школске клупе од септембра, уколико настава буде реализована уобичајено, сешће 70 првака, мада има наговештаја, каже директорка, да ће их бити још неколико, што значи да ће без бојазни  бити формирана три одељења. Упис је обављен електронски и протекао је без проблема. Чолићева напомиње да је то друга школска година заредом како је родитељима пружена могућност да  на тај начин уписују децу. Како ће се настава у новој школској години одвијати, Весна Чолић није могла да каже.

– Министарство просвете, науке и технолошког развоја је обелоданило  да се снимају часови за септембар – каже директорка карловчаке основне школе. –  Мислим да још увек нико не зна по ком моделу и како ће функционисати наредна школска година. Спомиње се да би настава могла да се одвија комбиновано – онлајн и класично уз присуство деце у учионицама. Чини ми се да највећи проблем можемо очекивати код ученика од првог до четвртог разреда због праћења наставе, а поготово код првака због описмењавања, учења слова, писања и читања.  Проблеми могу настати и код ученика који полазе у пети разред због преласка с разредне на предметну наставу. Ипак, можда ће родитељи ученика до четвртог разреда бити у најнезавиднијем положају уколико не буду имали са ким да их оставе код куће, ако настава буде онлајн.

Весна Чолић истиче да су се сви, почев од ђака, преко наставника до родитеља, врло добро снашли када се због проглашене пандемије и увођења ванредног стања прешло на онлајн наставу. Наставници су, каже она, користили Гугл и Е-учионицу као средство рада и комуникације с ученицима. Поред тога одржавали су и видео-конференције.

– Видим да су сви  били задовољни, и ученици, и родитељи и наставници – напомиње Чолићева. – Било је мало проблема у почетку око успостављања везе, обраћања, комуникације, али је то брзо превазиђено. Са оним ђацима који нису технички опремљени и немају интернет везу,  радило се другачије. На две недеље поштом њима су наставници  слали материјал, тако да ни они нису били оштећени у овом случају. У периоду када је то било изводљиво и на позив наставника они су долазили до школе и доносили попуњени материјал да се прегледа и минимум захтева је испоштован. Таквих је био незнатан број, свега петнаестак до 20 ђака.

Тако су, додаје, сви успешно завршили наставну годину, закључене су им оцене, и није било поправних испита  и ђака с недовољним успехом.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.