Израђена студија “Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Сремским Карловцима”

ПР ТЕКСТ

Како би се спречило даље угрожавање животне средине и рационализовала експлоатација природних ресурса последњих деценија насупрот моделу линеарне економије развија се модел циркуларне или кружне економије.

Са идејом да сагледа услове, потребе и могуће препреке у развоју и примени ових нових модела пословања и охрабри локалне заједнице, јавно-комунална предузећа, предузетнике и предузетнице, мала и средња предузећа, удружења и друге заинтересоване актере да започну трансформацију ка циркуларној економији, удружење „Инжењери заштите животне средине“ из Новог Сада, у склопу пројекта Зелени инкубатор, урадило је истраживање у 40 општина и градова у Републици Србији.

Сремски Карловци су једна од локалних самоуправа која је била укључена у анализу, а резултати и препоруке за социо-економски развој заједнице заснованим на принципима циркуларне економије обједињени су у публикацији „Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Сремским Карловцима.“

Сремски Карловци спадају у II групу локалних самоуправа, оних са степеном развијености од 80% до 100% републичког просека. У првој половини 2021. године на територији општине било је регистровано 112 привредних друштава и 508 предузетника и предузетница чију активност и развој прате и подржавају Регионална привредна комора Јужнобачког управног округа и Регионална развојна агенција Бачка.

Управљање комуналним отпадом поверено је ЈКП „Белило“ које прикупљени отпад одвози и одлаже на градску депонију – сметлиште у Инђији. Тренутно је овом услугом покривено око 100 одсто домаћинстава и око 70 одсто правних лица са територије Сремских Карловаца. Примарна селекција комуналног отпада у општини још увек није успостављена.

У сектору индустријског и комерцијалног отпада редовно се сакупља папирни, пластични, метални, дрвени и стаклени отпад, а на територији општине ради једно постројење која поседује капацитете за прераду отпадних материјала од пластике и производњу пластичне амбалаже.

Отпад за енергетско искоришћење са територије Сремских Карловаца упућује се у цементару у Беочину.

Закључци истраживања указују, као и у другим градовима и општинама у Србији, да је и у Сремским Карловцима неопходно унапредити и развити систем редовног праћења настанка и токова отпада што би омогућило профилисање пословних модела циркуларне економије, ослоњених на употребу отпада како би се креирале пословне шансе.

Такође, неопходно је и у будућим документима локалних јавних политика предвидети мере и активности којима би се створили услови за развој циркуларне економије, а како су претходна стратешка документа у Сремским Карловцима истекла, ствара се идеална прилика за уграђивање принципа циркуларне економије и њених елемената у локалне стратешке документе и планове приликом обнове старих и израде нових стратешких докумената.

Истраживање у оквиру пројекта „Зелени инкубатор“ спроведено је у сарадњи са локалним актерима и стручњацима у областима циркуларне економије и управљања отпадом. Свака студија која је израђена садржи краћи едукативни део, са основним информација о циркуларној економији, затим анализу стратешког и регулаторног оквира за спровођење циркуларне економије од Европске уније до локалног нивоа, и на крају део специфичан за конкретну општину или град, у коме је дат приказ социо-економског и правно-институционалног контекста, анализа система управљања индустријским и комерцијалним отпадом и анализа система управљања комуналним отпадом.

Публикација „Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Сремским Карловцима“ доступна је на званичном сајту Коалиције 27 и на сајту удружења “Инжењери заштите животне средине” и у њој локална предузећа, предузетници и предузетнице и остали заинтересовани могу прочитати шта је потребно урадити уколико планирају да модел циркуларне економије имплементирају у своје пословање.

Завршна студија која сублимира резултате до којих су истраживачки тимови дошли током скоро трогодишњег рада на анализи укупно 40 градова и општина, а пре свега могућности и изазова са којима се јединице локалне самоуправе и заинтересовани актери конкретне заједнице суочавају када модел циркуларне економије покушавају да примене у пракси може се такође преузети на сајту Коалиције 27 и сајту удружења “Инжењери заштите животне средине”.

Пројекат “Зелени инкубатор” спроводи Београдска отворена школа, у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз подршку Европске уније.