четвртак, фебруар 22, 2024
Вести

Бетонски друм кроз Карловце прошао 1937. године

Реконструкција деонице државног путу IIA реда број 100 кроз Сремске Карловце, према информацијама из ЈП “Путеви Србије” требало би да почне у првој половини августа и уколико временске прилике дозволе, очекује се да буде завршена за 60 дана. Обнову пута финансираће Покрајинска влада са 307,8 милиона динара, а радовима ће бити обухваћено 4,2 километра пута, почев од 131. до 135. километра, односно од чесме Мутица до железничког надвожњака у Заношу.

Садашњи државни пут IIA реда број 100, Суботица – Нови Сад – Београд, како кажу у “Путевима Србије”, грађен је тридесетих година прошлог века од бетонских плоча дебљине 20-25 центиметара. Детаљи о његовој изградњи описани су у листу “Време” у броју од 1. јуна 1937. године у тексту “Први бетонски пут у нашој држави од Београда до Новог Сада биће до јесени довршен”, у ком се наводи да је то било чудо грађевинарства тог доба приликом чије градње су коришћене најновије методе и најсавременија механизација.

Пут од Београда до Новог Сада је био подељен у четири деониоце при чему је половина рађена од бетона, док је на другој половини коловоз прављен од асфалтног бетона. Прва деоница, од Земуна до Старе Пазове, била је од асфалтног бетона, друга и трећа од цементног бетона, а четврта од Сремских Карловаца до Новог Сада, како пише „Време“, требало је да буде саграђена од асфалтног бетона. Интересантно је да су на том путу, који је имао међународни карактер, кроз насељена места коловози прављени од камених коцака.

Осим што је тад бетон први пут кориштен у изградњи пута, премијерно су биле су у употреби и нове до тад невиђене машине, „чудновате“, како се наводи у новинском чланку, попут дробилице за ломљење И ситњење камена. За градњу је коришћен камен порфирит – који може да издржи притисак од четири тоне на један квадратни центиметар. Поред дробилица у употреби су биле такође нове на нашим просторима – мешалице за бетон. Детаљно су објашњене фазе градње, почев од ископа постељице за подлогу, до изливања бетонских плоча, што је најзанимљивији моменат у том процесу. У тексту се истиче да је разлика између асфалтног и бетонског у цени минимална, али да постоји разлика у вожњи. Као лоша страна асфалтног пута наводи се то што је таласаст, а то се осети приликом вожње, за разлику од бетонског код ког се само „осети мали потрес приликом преласка преко састава плоча, фуга, наводно док се не изравнају с осталим површинама“, с чим тешко да би се сложили возачи који су доскора прелазили преко бетонских плоча на Банстолу.

До тог доба 1937. године, било је изграђено осам километара бетонског пута и у току је била градња три велика објекта на деоници до Новог Сада – главни надвожњаци за пругу Београд – Загреб и Београд – Нови Сад и трећи између Карловаца и Новог Сада. Сремским Карловцима градња пута донела је и друге користи. У тексту се наводи се да „друм кроз Сремске Карловце, обилазећи варош, треба да иде преко мочварних поља – легла комараца, која насута то више неће бити.“

Како се дознаје из „Времена“ од 21. децембра исте године, пут до Новог Сада, био је завршен у планираном року, до краја те 1937, с изузетком 600 метара који су остављени за пролеће због мразева. Трагови старог бетонског пута видљиви су још на деоници Бачка Топола – Србобран, као и на деоници Стара Пазова – Батајница. Део од Банстола до Карловаца, реконструисан је 2018. Године и тада су нестали његови бетонски обриси на том делу трасе.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић

Verified by MonsterInsights