четвртак, фебруар 29, 2024
ВестиДруштво

173 ГОДИНE ОД МАЈСКЕ СКУПШТИНЕ

Револуционарна збивања 1848. године захватила су више европских земаља, проширивши се и на Хабсбуршку монархију у чијем саставу је била и територија данашње Војводине. У првим данима револуционарног покрета Срби су се нашли под истим заставама са Мађарима, усталим против аустријске власти, верујући да се ствара демократска Угарска,  као заједница равноправних народа. Међутим, убрзо је дошло до разлаза два народа.

Суочени с чињеницом да им Угарска влада даје само грађанске слободе, а не признаје национална права, предводници српског националног покрета обрели су се у Сремским Карловцима, да би од митрополита Јосифа Рајачића, који је настојао да их одржи у миру и политичкој неутралности, изнудили одлуку о одржавању велике народне скупштине на којој ће народ одлучити о својој политичкој судбини.

У складу са тим, на Мајској скупштини, одржаној 1/3-13/15. маја 1848. године, окупљени представници српског народа прогласили су Српску Војводину као посебну аутономну територију која би обухватила највећи број Срба насељених у јужној Угарској. За српског војводу изабран је граничарски пуковник Стеван Шупљикац. Карловачка митрополија уздигнута је на ранг патријаршије, а митрополит карловачки Јосиф Рајачић проглашен за српског патријарха. Одлуке Мајске скупштине, одушевљено прихваћене од целог српског народа, постали су темељ политичке борбе Срба у Аустријском царству.

Поводом 173. годишњице одржавања Мајске скупштине, испред зграде карловачког Магистрата, у којој је током 1848/49. било седиште Српске војводине, венце су данас положили: представници Скупштине АП Војводине – потпредседник Скупштине Немања Завишић и генерални секретар Никола Бањац, затим представници Општине Сремски Карловци – председник Александар Саша Стојкечић и председник Скупштине општине Бобан Петковић, директор ЈКП Белило Радослав Јанковић, као и делегације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. из Београда и Новог Сада, које је предводио Иван Стратимировић, потпредседник Градског одбора СУПРС Београда и праунук вожда Ђорђа Стратимировића.

Поред наведених, данашњој свечаности полагања венаца присуствовали су и помоћница председника Општине Сремски Карловци Марина Јанковић, начелница Општинске управе Наташа Свирчев, чланови председниковог Кабинета и директор Карловачке гимназије проф. Бранко Стојков.

Након завршетка званичне церемоније, одржан је у згради Општине краћи састанак свих учесника, на којем је било речи о знаменитом догађају из маја 1848. године, када је у Сремским Карловцима проглашена Српска војводина, као и о могућим видовима будуће сарадње у вези с обележавањем других важних историјских датума, којима овај град-музеј обилује, и неговању сећања на њих.

Verified by MonsterInsights