Ви­ла Фру­шко­гор­ски би­сер пр­ви обје­кат у Кар­лов­ци­ма с кју­ар ко­дом

Иако оби­лу­ју спо­ме­ни­ци­ма кул­ту­ре и објек­ти­ма од ар­хи­тек­тон­ског и исто­риј­ског зна­ча­ја, Срем­ски Кар­лов­ци за­о­ста­ју за дру­гим сре­ди­на­ма ка­да је њи­хо­во обе­ле­жа­ва­ње у пи­та­њу ко­је ће ту­ри­сти­ма, са­вре­ме­ним но­ма­ди­ма олак­ша­ти упо­зна­ва­ње бо­га­те ба­шти­не уз по­моћ „па­мет­них“ те­ле­фо­на. До­не­дав­но ни­је­дан обје­кат у Срем­ским Кар­лов­ци­ма ко­ји због кул­тур­но-исто­риј­ског на­сле­ђа има­ју по­се­бан ста­тус, па чак и лекс спе­ци­ја­лис, ни­је имао та­блу с кју­ар ко­дом.

Пр­ви обје­кат с та­квом та­блом и то не са јед­ном, већ две, је Ви­ла „Фру­шко­гор­ски би­сер“ у Ули­ци па­три­јар­ха Ра­ја­чи­ћа 19. Њен вла­сник, Ра­де Ми­ло­ше­вић, по­ста­вио је пр­ву ка­да је ку­ћи, ста­рој ви­ше од сто­ти­ну го­ди­на, удах­нуо но­ви жи­вот и функ­ци­ју. Ви­ла „Фру­шко­гор­ски би­сер“ обје­кат је на­ме­њен за сме­штај ту­ри­ста и по­се­ду­је се­дам је­ди­ни­ца -апарт­ма­на и со­ба, али и де­гу­ста­ци­ју ви­на и ја­ких пи­ћа из спо­стве­не про­из­вод­ње. За вин­ско-га­стро­ном­ски уго­ђај оспо­со­бљен је 24 ме­та­ра дуг ла­гум из 1864. го­ди­не, као и до­гра­ђе­на са­вре­ме­на де­гу­ста­ци­о­на са­ла.

Ми­ло­ше­вић је пу­стив­ши све то у функ­ци­ју про­шле го­ди­не по­ста­вио та­блу са кју­ар ко­дом чи­јим ске­ни­ра­њем се до­би­ја­ју по­да­ци о по­ну­ди, иду­ћи у су­срет та­ко по­тре­ба­ма мо­дер­них ту­ри­ста ко­ји­ма тре­ба бр­за и ла­ко до­ступ­на ин­фор­ма­ци­ја. Ме­ђу­тим, ове го­ди­не осва­ну­ла је још јед­на та­ква та­бла на фа­са­ди објек­та. Дру­га се од­но­си на лич­ност по ко­јој је ули­ца по­не­ла име – па­три­јар­ха Јо­си­фа Ра­ја­чи­ћа. Ске­ни­ра­њем кју­ар ко­да очи­та­ва­ју се основ­ни по­да­ци о па­три­јар­ху на срп­ском и ен­гле­ском је­зи­ку као и ње­гов лик. Ми­ло­ше­вић ка­же да га је на тај ко­рак под­ста­кла чи­ње­ни­ца у ко­ју се сам уве­рио, да љу­ди из бли­же око­ли­не не­до­вољ­но зна­ју о па­три­јар­ху и ре­зи­ден­ци­ји пре­ко пу­та у ко­јој су оби­та­ва­ли чла­но­ви ње­го­ве по­ро­ди­це на­кон што је он до­био ба­рон­ску ти­ту­лу ко­ја је, на кра­ју, на­зва­на Или­он по ње­го­вом све­тов­ном име­ну.

За­хва­љу­ју­ћи то­ме са­вре­ме­ни но­ма­ди, по­го­то­во мла­ди, уз по­моћ мо­бил­них те­ле­фо­на бр­зо и јед­но­став­но мо­гу са­зна­ти ин­фор­ма­ци­је ко­је су од зна­ча­ја за ме­сто у ко­је су до­шли.

текст и фото: Зорица Милосављевић