У Патријаршијском двору отворена изложба докумената из Архива СПЦ

Прва изложба од како је Архив Српске православне цркве почео у првој половини ове године да делује у Сремским Карловцима преузевши од Архива САНУ тридесет архивских фондова од 15. века до 1918. године, отворена је данас у свечаној сали Патријаријског двора.  Поставку под називом „Потписи и печати српских патријараха и митрополита у Сремским Карловцима1690-1913“, која се у потпуности заснива на документима који потичу из Архива СПЦ у Сремским Карловцима, отворио је патријарх српски Порфирије у присуству чланова Светог архијерејског Синода, који је пре тога одржао седницу у просторијама Старог двора.

Патријарх Порфирије рекао је да потписи и печати патријараха и митрополита показују да имамо неотуђив духовни педигре, и да не живимо од данас до сутра, него да је наш пут трасиран и поуздан јер води из пролазног у вечно, и враћа нас нама самима.

– Изложба која нас је окупила најбољи је показатељ и потврда каквог смо порекла и какво наслеђе имамо, заступамо и чувамо – казао је патријарх српски. – Наслеђе непроцењиве вредности, освештано, српско, светосавско, доказано записима, оверено потписима, потврђено печатима наших бесмртних претходника. Архив СПЦ показује векове трајања једног систематичног рада, преданог и уредног бележења који сведочи о свести и упорности оних који су били пре нас да сачувају и сећање и наду. Тај дух упорности и преданости да се ради на култури сећања и методологији памћења истовремено је пратио развој Сремских Карловаца као седишта духовног живота српске цркве 17. и 18. века, али и развоја и стварања српске грађанске класе. Такав приступ треба да буде и нама узор да негујемо архиве, да бележимо и памтимо како би се и после нас знало како за оне који данас истражују грађу тако  и за потоње генерације. Свега неколико слова по једном имену или једној личности која чине потпис за нас представља живот, не само њихов некадашњи него и сада и у векове.

Ректор протојереј-ставрофор Јован Милановић: Историја српског народа је изаткана од рађања, умирања и васкрсавања. И тако је било не само са вером коју смо наследили од нашег просветитеља Светог Саве него и са оним што смо наследили од њега као начин постојања и живота. Када су наши непријатељи спалили мошти Светог Саве могло се очекивати да ће уништити и документа која сведоче о светосавској вери. Међутим, ово мало језгро, Сремски Карловци са свим својим институцијама, били су и остали чивари живог свештеног предања, онога што јесте вера у Бога и сведочанства те вере. Радостан сам што Сремски Карловци поново на мапи архивистике добијају своје место.

Председник општине Дражен Ђурђић пожелео је добродошлицу патријарху српском и члановима Светог архијерејског Синода. Он је рекао да су Сремски Карловци кроз своју славну историју били темељ нашег народа пуна четири века.

–  Ова варош је настала и рођена у крилу Српске православне цркве. Српска црква је овде темељ, крајугаони камен и покров наше вароши. Да је то истина говори историја нашег града дуга четири века, посебно славни пероиод од 1690. до 1913. године. Тежак период у прошлости града јесте онај после Другог светског рата када се из идеолошких разлога ондашња држава трудила  да створи свет без бога, а идеологија брионског шињела  покушала да затре све оно што овај град јесте – рекао је Ђурђић.  

Подестио је на то да Сремски Карловци као једина општина у држави имају специјални закон у чијој основи ја заштита културно-историјског наслеђа , али и развој вароши.

– Нема сумње да развој Карловаца искључиво зависи од тога да ли ћемо да прихватимо благослов СПЦ и да ли ћемо на пољу које је пред нама, заједничи да радимо или одвојено као у  периоду после Другог светског рата. У општини Сремски Карловци док сам ја на њеном челу, имате не само пријатеља, него саборца на путу за све стратегије које је наша црква донела када су Карловци у питању.  Кроз рад Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца у ком учествује и митрополит сремски Василије донећемо одлуке којима ћемо коначно исправити историјску неправду и наш Архив СПЦ коначно сместити у његову кућу. То нас чека као задатак – нагласио је Ђурђић.

Аутор изложбе и директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић рекао је постоје два архива која су најзначајнија за нашу националну историји. Једно је Дубровачки архив, који чува документа наших краљева и царева правног карактера, веома важних за проучавање средњег века. Други је карловачки архив, чија грађа спада у материјал који расветљава рану модерну историју, прелаз из средњег у нови век.

По његовим речима, нарочито се у оквиру поставке истичу печати српских митрополита из прве половине 18. века – Викентија Јовановића, Мојсија Петровића, а затим и Павла Ненадовића, Мојсеја Путника и Стефана Стратимировића. Реч је, како каже Пилиповић,  о отисцима у воску, као и сувим жиговима на папиру. Карактеристична је употреба хералдичких елемената, грба Карловачке митрополије, на коме доминира крст са четири оцила или стилизованим словима „С“, која су, што је нарочито занимљиво, окренута једна према другима.

У музичком делу програма наступили су Црквено-дечији и омладински хор „Орлић“ из Батајнице и хор Карловачке богословије.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић