У „Фрушкогорском бисеру“ изложба слика као спој више врста уметности и вина

У лагуму у склопу Виле „Фрушкогорски бисер“ у Улици патријарха Рајачића 19, вечерас је отворена изложба слика инспирисаних латиноамеричким мелодијама и плесовима уметнице из Београда Катарине Илић. Изложбу је отворио амбасадор Кубе у Србији Leyde Ernesto Rodrígues Hernándes, присуствовала је и генерална конзулка Црне Горе у нашој земљи Невенка Ћировић, а на почетку програма који је први те врсте у лане отвореном „Фрушкогорском бисеру“ власника Радета Милошевића, посетиоце је поздравио председник општине Дражен Ђурђић.

– Данас спајамо два света само наизглед потпуно неспојива. С једне стране уметност и културу, а са друге вино и традицију. То је на први поглед неспојиво, а у овом амбијенту и кроз ове слике видимо да је у питању исти свет. Слике нас воде директно у Латинску Америку и у њима се види дух кубанског народа, њихове културе, ритма. То је приметно на свим сликама, а морам да кажем да је тај дух ритма изражајан, убедљив и повлачи емоцију за собом. Све се то дешава у историјском центру културе и винарства. Није случајно да та два различита света која су миљама удаљена, Србија од Кубе и обрнуто у овом амбијенту чине један свет. Посматрајући историју наших народа видимо да смо толико блиски иако смо миљама удаљени. Уочава се иста тежња наших народа, тежња ка слободи. Слобода је предуслов за културу и уметност. Уметник без слободе није уметник, а слобода без уметности није слобода – рекао је Ђурђић.

Амбасадор Кубе Leyde Ernesto Rodrígues Hernándes је истакао да му причињава огромну част што је у Сремским Карловцима за које је рекао да су једно од најзначајнијих места за историју и културу српског народа, са којим Кубанце спајају историјске и братске везе.

– Већ неко време са одушевљењем примећујем да је читаво уметничко деловање сликарке Катарине Илић усмерено на истицање једне светлије и радосније стране живота. Њен рад је директно повезан са музиком и плесом због тога су и боје њених слика праћене ритмом емоција, осећања и страсти људског бића. И управо због тога сам дошао до закључка да се рад Катарине Илић везује за кубанску свакодневицу која је обележена музичким ритмовима, плесом као средиштем њеног културног наслеђа, а музика и плес веома нам осветљавају душу и у врло сложеним и тешким тренуцима. Музика и плес у тој мери уткани су у само средиште нашег бића и културног наслеђа да је ових дана наша дипломатска мобилизација и читава међународна кампања коју храбро водимо против неправедне америчке политике и њихове примене једностраних економских мера представљена преко тумбаоре, односно бубња. За нас је веома тешко да замислимо свакодневицу и живот без овог инструмента који води порекло из нашег афричког наслеђа – казао је амбасадор захваливши се Катарини Илић на трајној солидарности и подршци.

Наступи музичара

Изложба је продајног карактера, а део новца од продаје намењен је Дечјем селу у Сремској Каменици. Поставка ће моћи да се погледа до 21. септембра, а као пратећи програми биће организовани наступи музичара. У суботу, 14. септембра од 20 сати наступа виртуоз на гитари „Mocaart“. У петак, 20. септембра у исто време свираће тамбурашки оркестар „Карловачки бисери“, а на дан затварања изложбе, 21. септембра у 20 часова наступиће „Ђура Морнар“.

Слике Катарине Илић носе назив по латиноамеричким мелодијама, а ликовни критичар Миле Тасић који је због болести био спречен да присуствује и говори на отварању, поручио је да „ова добра изложба слика Катарине Илић, јесте природни спој уметности, уметности слике, уметности музике, уметности плеса коначно уметности живљења и због тога је вредна!“

Уз речи захвалности за прилику да буде први уметник чија дела су изложена погледима публике у 160 година старом лагуму „Фрушкогорског бисера“,  уметница је нагласила да је њен лајт мотив да прикаже лепшу и радоснију страну живота и позивала све да уживају у музици, плесу, винима и свему што живот чини радосним и вредним живљења.

У музичком делу програма наступила је кубанска певачица Yamilet Amado Vàzquez која живи и ради у Србији.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић