СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ УЛАЖУ ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ЗА КАПИТАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРНЕ ПРОЈЕКТЕ -Председник општине ДРАЖЕН ЂУРЂИЋ
ише од пола милијарде динара у буџету општине Сремски Карловци, који je за ову годину пројектован у износу од 1.438.182.355 динара, планирано је за улагање у капиталне пројекте инфраструктурне природе.
Судећи по том програму, у Сремским Карловцима ће се ове године радити на све стране. Са реализацијом зацртаног се већ кренуло. Ових дана приводи се крају уређење једног од атарских путева на Черату, познатог као панорамски. Председник најмање општине у Србији, али велике по много чему, Дражен Ђурђић, каже да су ова и 2027. година, године обнове инфраструктуре у Карловцима.
– Период од годину и по, практично до Експоа, је период какав Карловци нису имали у историји. Ушли смо у радар Експоа и држава је одвојила паре за Сремске Карловце. Буџет је када сам дошао на место председника био непуних 500 милиона динара, прошле године 920 милиона, а ове 1,5 милијарду и ако добијемо ускоро додатних 700 милиона динара за основну школу, имаћемо две и по милијарде. Можда нећемо успети све да завршимо, али хоћемо за годину и по главне три од четири уливне улице у центру, као и главне у ободним насељима. Усмерили смо се на саобраћајну инфраструктуру како бисмо је довели на виши ниво. Паралелно радимо на два парка, два или три нова дечја и једно спортско игралиште. Чека нас рударски посао, али верујем да ћемо успети да урадимо све и потрошимо одобрени новац.
Један од пројеката је реконструкција Прерадовићеве улице. Колика је вредност инвестиције и из ког извора ће се финансирати?
– Прерадовићева улица је једна од саобраћајних жила куцавица Сремских Карловаца. У њој се налази основна школа, полицијска станица, пијаца, банка… Њен доњи део од Универекспорта и Полицијске станице тек ће се развијати будући да су ту два плаца намењена изградњи стамбених зграда. У првом делу Прерадовићеве, од Трга патријарха Бранковића до Змај Јовине градиће се инсталације које недостају као што су атмосферска канализација, нова водоводна мрежа, гасне инсталације, а предвиђено је и каблирање, те обнова коловоза. Планиране су зелене површине, бициклистичка стаза и паркинг за бицикле, док у другом делу улице, од бензинске станице до пречистача у плану је градња фекалне и атмосферске канализације, водоводне мреже, те јавне расвете. Пројектно-техничка документација је припремљена и исходоване све дозволе. Радови ће се финансирати највећим делом из ЛИД пројекта који Влада Србије у сарадњи са Светском банком реализује за све локалне самоуправе у Србији. Карловцима је припало 670.000 евра без ПДВ-а. Укупна пројектована вредност радова у Прерадовићевој на нешто више од пола километра, је 101 милион динара. Тендер је припремљен и ускоро ће бити покренута јавна набавка. Уколико не буде жалби, очекујемо да у року од два месеца уведемо извођача у посао.
Још једна карловачка улица ове године ће доћи на ред за обнову. Реч је о Карађорђевој улици. Шта је предвиђено да се ради у њој и у ком износу?
– Завршен је поступак јавне набавке на који су се пријавила три понуђача. Нажалост, сва три су одбијена јер нису испунила услове, и јавни позив мора бити поновљен. Током ове седмице расписаћемо нови тендер. Очекујем да и у овом случају најраније за два месеца почнемо радове. У Карађорђевој се предвиђа потпуна реконструкција од Трга Бранка Радичевића до рачвања, одакле један крак води ка старој железничкој станици, а други према пумпи Кнез петрол. Радиће се замена фекалне и атмосферске канализације, водовод и делимично каблирање. Након тога биће реконструисан и коловоз, који је у веома лошем стању, пешачке и зелене површине, те паркинг. Вредност радова и у случају Карађорђеве је 101 милион динара са ПДВ-ом. Очекујемо да ће то бити довољно новца.
У плану капиталних пројекта види се да је 15 милиона динара одвојено за израду пројектно-техничке документације парка у Карађорђевој улици? О којој површини је реч и шта се на њој предвиђа?
– Парк у Карађорђевој улици, код Дома здравља, носи име Барокни парк. За њега смо добили из покрајинског буџета 15 милиона динара – за израду техничке документације и прву фазу изградње. У првој фази ће се радити пешачке стазе и озелењавање. У другој фази предвиђено је подизање летњиковца, који ће служити за одржавање концерата и других програма. У другој фази ћемо се позабавити и измештањем киоска који се налази на том простору, на друго место, нешто ближе центру. Прва фаза радова у парку ће бити ове године завршена, а у зависности од динамике доделе пара на конкурсу, приступиће се реализацији и друге фазе. Уколико не буде ове, онда ће се на почетку 2027. кренути у другу етапу.
У мају стижу туристи бродом
Почетком новембра на обали Дунава у Сремским Карловцима постављен је понтон, кључни елемент будућег међународног пристаништа. Председник карловачке општине Дражен Ђурђић каже да је у међувремену изабран оператер који ће управљати пристаништем. Понтон је предат оператеру пре месец дана, а локална самоуправа обавља преостале послове који су били њена обавеза.
– До половине априла ћемо заврштити све прикључке и до краја следећег месеца или почетком маја бићемо спремни за пријем турист. Ми смо у овом послу ишли корак унапред, а то значи да смо прошле године док је још понтон био предмет радова, преговарали са туроператерима и већ у мају очекујемо пристизање првих туриста бродом – наглашава Ђурђић.
На списку капиталних пројеката су саобраћајница, кружна раскрсница, бициклистичко-пешачке стазе са пратећом инфраструктуром у Улици Нова 1. О каквом је пројекту реч?
– Нова 1 назив је улице која води од окретнице на Дудари до хотела у изградњи на Черату, дуга 395 метара. Она треба не само да обезбеди приступ хотелу, што смо као локална самоуправа дужни да обезбедимо по уговору, него и новом насељу на Черату у ком већ има 10 до 15 породичних објеката с перспективом за ширење тог дела града. Инвеститор планира до краја 2026. да заврши и отвори хотел, тако да је пред нама важан задатак да до истека године саградимо саобраћајницу са свим инсталацијама – водоводним, канализационим, гасоводним, телекомуникационим, електричним. У плану су и пешачка и бициклистичка стаза, те зелена површина и јавна расвета. Кружна раскрсница ће можда доћи у обзир, и то у крајњем делу улице, уколико буде потребе. Сада се разматра да ли је неопходна. Располажемо са 199 милиона динара за тај пројекат, а процењена вредност је 240 милиона динара. Пројекат је финансијски и грађевински захтеван. У наредних 15 дана расписујемо и тендер за Прерадовићеву и Нову 1, и надамо се да ће се у лето радити пуном паром на тим фронтовима.
Значајна цифра од 150 милиона динара предвиђена је за саобраћајнице у деловима насеља познатим као Черат, Дока, Ровине.
– Откако сам на функцији председника за мене је то најважнији пројект. Сто педесет милиона динара смо издвојили из сопственог буџета да радимо улице у деловима насеља где инфраструктура није дотакнута деценијама. Ухватили смо се у коштац са, за мене највећим изазовом. Он није финансијски највећи, али ће мени бити најдражи, јер ћемо за грађане који живе изван центра у ком се много тога лепог дешава, а тек ће до Експа променити изглед када све планирано завршимо, побољшати услове живота. Између та три насеља, Черат се издваја по највећем броју становника и најлошијој инфраструктури. Око 80 милиона динара наменили смо уређењу тог дела Карловаца. Почињемо с Улицом Васе Пелагића која је кључна у том делу, до Балканске, следи Чератска од Балканске до Улице Душка Трифуновића и цела та улица. Водовод, канализација и саобраћајница са тротоаром су у плану да се у њима раде. У следећој години на ред ће доћи и Улица Јована Гроса и остатак Балканске. У Улици Дока је најтежа саобраћајница због успона који је можда највећи у Карловцима. Радиће се саобраћајница са комплетним подземним инсталацијама, од почетка улице до рачвања. Геометри су на терену, снимају да би се урадила пројектно-техничка документација и изнашло најбоље решење за тип саобраћајнице са пешачком стазом. Око 40 милиона динара је предвиђено за Доку, а у Ровине, где су такође геометри у акцији, планирамо 30 до 35 милиона динара да уложимо. У зависности од стања и услова ЈКП „Водовод и канализација“, донећемо одлуку кој део и шта да радимо у том делу Карловаца. Није заборављен ни Банстол као ободни део града. Определили смо 25 милиона динара из општинског буџета за асфалтирање. Управо је у изради техничка документација и најдуже за месец дана крећемо с асфалтирањем 23 улице које се налазе на територији наше општине. Без обзира на дужину сваке од њих, све ће ове године добити по сто метара новог асфалта. Догодине ћемо издвојити исто толико или више пара и настављамо даље. Вода јесте велики проблем Банстола, али покушавамо да га решимо.
Реконструкција Матошеве улице започета прошле године, је у току. Кад се може очекивати завршетак и шта је све предмет радова?
– Радови у Матошевој, дугој 630 метара, од Улице Андреје Волног до Светозара Марковића, биће готови половином априла. То је саобраћајница којом се бавим од доласка на место председника општине и то је први пројекат и новац за који сам молио председницу Покрајинске владе Мају Гојковић да нам одобри сматрајући да је то најлошија улица у Карловцима и да је треба реконструисати што се нико није усудио пре да уради. Добили смо 50 милиона динара јер је толико процењено да је потребно за асфалтирање без ивичњака и каналета. Инсистирао сам да додамо ивичњаке, зелене површине и каналете у обим радова. Додатно нам је одобрено још 25 милиона динара. Када смо тражили дозволе за улицу, добили смо услов од ЈКП „Водовод и канализација“ да морамо урадити недостајућу канализацију и водовод. Утврђено је да вода може комплетно да се изведе, али канализација не. Урађено је оно за шта смо добили грађевинску дозволу. Отприлике на средини улице није било могуће извести канализацију, али све куће сем једне у том делу је имају јер су спојени на мрежу у Улици Ивана Филиповића. Општина је обезбедила новац да се уреди и чесма у Улици Андреје Волног. Биће то једина улица у Србији која има фолију испод бехатона. Водили смо рачуна да сваку ситницу урадимо како треба.
Обнова Дворске баште
Лепе вести стигле су у другој половини прошле године из Министарства заштите животне средине, које је одобрило 20,5 милиона динара за Дворску башту. Шта ће се и кад радити у том споменику природе који је у власништву Патријаршије Српске православне цркве?
– На ту своту ми смо додали још пет милиона динара, а мимо тога, помоћ за буџет од 10 милиона од Владе Србије из текуће резерве последњих дана прошле године, усмерили смо на Дворску башту, и сад имамо 35 милиона динара на располагању. То је за прву фазу радова. Двадесет милиона је предвиђено за радове који се тичу зеленила, садње, санитарне сече, док је 15 милиона планирано за стазе, мобилијар и друге радове. Пројекат још није готов, али се зна да ће предмет радова бити главна стаза широка око три метра и дуга шездесетак и стаза с десне стране. Скинуће се асфалт и поставити камен, ивичњаци, клупе, канте и информативне табле, јавна расвета. Додатно ћемо два или три милиона обезбедити за улазну капију. Имамо обећање министарке заштите животне средине Саре Павков да ћемо добити новац и за другу фазу која подразумева уређење осталих стаза, ботаничке баште која ће вероватно бити претворена у визиторски центар. Могуће је да ће објекат у централном делу бити срушен јер је у лошем стању и направљен нови, намењен угоститељству. И фонтана треба да буде стављена у функцију.
Шта се догађа са кућом на Тргу Бранка Радичевића 15? У мају ће бити три године од када је извођач уведен у посао, а у међувремену су радови обустављени и објекат заштићен од атмосферских утицаја.
– Затекао сам тај пројекат кад сам ступио на функцију. За њега је било издвојено 22 милиона динара. Потрошено је око 13 милиона на обнову фасада. Једна фаза израде фасада је завршена, а то значи да је обијен стари и нанет нови малтер, али није изведено глетовање и кречење. Израђени су украси, урађена је столарија и она чека да се заврши фасада па да буде уграђена. Извођач радова и надзор су проценили да је конструкција објекта у лошем стању и да прети да се уруши. На мени је била одлука или да наставимо да радимо фасаде и потрошимо преосталих девет милиона, или да их искористимо за обезбеђење објекта да се не уруши. Урадили смо ово друго. Очишћен је подрум, подупрти сви елементи конструкције, скинута стара кровна конструкција и цреп и постављена привремена са лименим покривачем. На тај начин она је конзервирана да не би пала. Да бисмо је завршили потребно је, према процени пројектанта, минимум 60 милиона динара. Нисмо могли да ставимо њу у приоритете, јер је став Одбора за обнову Карловаца био да то буде Улица патријарха Рајачића. На нама је сада да тражимо инвеститора, што тешко иде, јер је захтеван објекат у питању, с мало простора за хотел или угоститељски локал. Друга варијанта је да је понудимо Министарству културе које је показало интересовање да у Карловцима отвори канцеларију или кабинет. Ми мислимо да је идеална за то и да би то било добро и за Карловце. Тај објекат је у републичкој својини. У току су преговори око тога да евентуално министарство обезбеди новац и уреди зграду. Ту би се нашло места и за Републички завод за заштиту споменика културе.
извор: дневник.рс // текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић
