Представници карловачке Општине присуствовали јубилеју Градске библиотеке у Новом Саду

У јеку читаоничког покрета који је, у ХIХ веку, захватио европски континент, међу првима у српском народу, Нови Сад је добио читаоницу, на чијим је темељима, после Другог светског рата, наставила свој рад садашња Градска библиотека. Оснивачки скуп, на којем је изабрана прва управа, одржан је 23. септембра 1845. година у просторијама некадашње Грчке школе. Ова установа одиграла је важну улогу у буђењу и очувању националне свести Срба у граду који ће, у народним деценијама, због свог културног значаја, понети назив Српска Атина.

Јуче је Градска Библиотека, на свечаној академији одржаној на новосадском Тргу републике, прослива значајан јубилеј – 175 година постојања и рада. Том приликом, окупљенима су се обратили дугогодишњи директор ове установе Драган Којић и председница Скупштине Града Новог Сада Јелена Маринковић Радомировић. Ове године, по први пут, уручене су и Повеље за животно дело, установљене како би се одало признање онима који су цео свој живот посветили књизи: професорки београдског Филолошког факултета др Десанки Стаматовић, књижевнику и академику САНУ Миру Вуксановићу и библиотекару Матице српске и библиологу Лази Чурчићу.

Градска библиотека данас у свом саставу има више огранака, који лепоту књижевности шире како у самом Новом Саду тако и у околним местима. У Сремским Карловцима успешно ради, као важно средиште писане речи, огранак „Бранко Радичевић“, чији књижни фонд броји преко 25 хиљада књига. Зато су јучерашњи јубилеј својим присуством увеличали представници Општине Сремски Карловци, предвођени председником Александром Сашом Стојкечићем. Уз њега, на овом пригодном скупу у Новом Саду, били су још и в. д. начелника карловачке Општинске управе Наташа Свирчев, члан Већа задужен за културу и образовање Ђорђе Миљевић и руководилац Одељења за друштвене делатности Нада Остојић Агбаба.

текст: Општина Сремски Карловци // фото: Александар Василић