ОВО ЈЕ НАЈРЕПРЕЗЕНТАТИВНИЈИ СРПСКИ ДОМ ПОД ХАБЗБУРШКОМ КРУНОМ Патријаршијски двор у Сремским Карловцима је симбол снаге и културе

Међу бројним велелепним здањима у строгом центру Сремских Карловаца само једна зграда носи назив и грађена је као двор.

 Реч је о Патријаршијском двору, саграђеном за две године по пројекту чувеног архитекте Владимира Николића, коме је то било прво у низу дела у Карловцима, а у време патријарха Георгија Бранковића. 

Никао је на месту старе патријаршијске резиденције из 1742. године, коју је започео још 1733. митрополит Вићентије Јовановић, а довршио Арсеније Четврти Шакабента. 

Идеја за градњу новог двора потекла је од митрополита Стефана Стратимировића убрзо пошто је дошао на трон Карловачке митрополије. Он се постарао да се ураде и пројекти за нову палату, а будући да ту идеју није реализовао, оставио је 40.000 форинти за градњу. То је пошло за руком, 70 година после, патријарху Георгију Бранковићу, с тим што се у фонду за градњу до тада накупило  576.131 форинти. 

Двор, најрепрезентативнији у Војводини, је освећен 1896. године, када је Урош Предић, један од наших најзначајнијих и најплодоноснијих сликара, завршио осликавање дворске капеле на спрату посвећене Светом Димитрију, што је била крсна слава патријарха Бранковића. То здање у ком су столовали првојерарси Српске православне цркве оличење је отмености, монументалности и лепоте. Каже се да је, док су у двору становали патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић, на њему  „владала ригидна етикеција, установљена по угледу на церемонијал који је окруживао хабзбуршку аристократију, па су тако северним степеништем ходили само патријарси, а јужним сви остали.“ Чести гости на двору су били угледни интелектуалци попут управника Текелијанума Стевана Поповића, мохачког адвоката Јосифа Јагића, гргетешког архимандрита Илариона Руварца, бачких велепоседника Лазара и Гедеона Дунђерских, песника Лазе Костића… Само током прве две деценије у њему су боравили угарски министри и повереници цара и краља Франца Јосифа Првог, а касније су и краљ Александар Карађорђевић, румунска краљица Марија, кнез Павле Карађорђевић, те бројни државни и црквени великодостојници, домаћи и страни.

Након Првог светског рата двор је отворио врата Русима који су уточиште нашли на нашим просторима. Тако је у двору на дуже време био примљен генерал-мајор Михаило Александрович Хрушчов, те митрополит кијевски и галицијски Антоније Храповицки, а често виђен гост био је и генерал Петар Николајевич Врангел. 

Мрачно доба за Патријаршијски двор наступило је у Другом светском рату. Под командом усташке власти све уметнине, реликвије, књиге  и скупоцени стилски намештај однети су у Загреб. Након рата враћени су, али су похрањени у зграду Патријаршије у  Београду, а само мали део завршио је тамо одакле је однет.

У Патријаршијском двору за време рата налазила се усташка команда, а почетком комунистичке владавине преуређен је, најпре, у војну болницу, а потом су ту смештени Архив Војводине 1956, и Центар за усавршавање покрајинских наставника. Неко време дворска капела Светог Димитрија кориштена је као мртвачница. Након дуге и неизвесне борбе Архив Војводине је исељен 1988. године из „најрепрезентативнијег српског дома“ под хабзбуршком круном. Захваљујући залагању Светог архијерејског сабора и тада епископа Василија, дворски комплекс је враћен СПЦ. 

Данас је то велелепно здање резиденција митрополита сремског, седиште Епархијског управног одбора и Црквеног суда. У њој се налази Ризница Музеја Српске православне цркве која баштини уметничке и богослужбене предмете из Сремске, Далматинске, Славонске, Осјечкопољске и Барањске епархије. 

Пре две године завршена је обнова двора споља, која је трајала од 2020. до 2024. Пред прославу стогодишњице уједињења Српске превославне цркве предмет рестуарације и конзервације била и велика дворана на спрату када је у њу враћен патријаршијски трон са балдахином. 

извор: дневник.рс // текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић