Обележена 177-годишњица Мајске скупштине
Поводом 177-годишњице Мајске скупштине, једног од најважнијих догађаја у историји српског народа, данас је одржана свечана академија у Карловачкој богословији, а пре тога положени су венци на згради Магистрата, те на гробу и крај споменика вожда Ђорђа Стратимировића. Обележавању годишњице поред председника општине Дражена Ђурђића, присуствовали су председница Покрајинске владе Маја Гојковић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, потпредседник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Милан Суботин, чланови Покрајинске владе, градоначелник Града Новог Сада Жарко Мићин, председница Скупштине Новог Сада Дина Вучинић, председник Скупштине општине Сремски Карловци Миладин Калинић, ректор Карловачке богословије Јован Милановић, потомци породица Стратимировић и Милетић и многи други.
Председник општине Дражен Ђурђић назвао је данашњи скуп не само обележавањем значајног догађаја, него обнављањем завета – да ћемо чувати све оно што чини српски идентитет- веру, језик, традицију, земљу и част.
– Данас ,када се са поносом сећамо наших предака који су пре стотину седамдесет и седам година, управо на овом светом месту, одговорили на позив тадашњег митрополита Јосифа Рајачића и саборно се окупили, са ове дистанце могу да кажем да та скупштина, тај благословен избор, Мајска скупштина 1848. године, није била само политички чин, била је плод вере у сопствену снагу, у сопствену историју и у племенито порекло свога рода. Био је то чин слоге и одлучности српског народа! На тој скупштини, наши преци, вођени идејом слободе и правде, прогласили су Српску Војводину, изабрали су патријарха као свог духовног, али и војводу као свог световног вођу, чиме су поставили темеље државности, коју су заснивали на својој саборности. За разлику од неких народа, који су своје државе темељили на порицању туђег и рушењу онога што је неко градио, наши часни оци – изградњу своје државе посматрали су као нужност свог опстанка и очувања свог језика, вере и свега онога што је чинило културно – историјско наслеђе српског народа. Снагу су црпели из вере, решени да по сваку цену сачувају свој идентитет– ракао је Ђурђић.
Он је додао да је српски народ знао да без очувања своје особености и националног идентитета ни највећа блага овоземаљска неће имати никаквога смисла, и настављао је завет коју су му претходници оставили у аманет, достојанствено корачајући кроз све недаће, без страха од смрти за коју је знао да је једном и за свагда побеђена.
– Учесници скупштине, нису имали страха у својим срцима. Вођени вером у Божију правду, они нису тражили милост, већ достојанство, којесу заслужили као синови Бога живога. Нису желели да буду туђа сенка и све што су тражили било је да се признају као Срби православне вере, потомци царски и европски народ! Управо зато, ми данас овде окупљени не обележавамо само један догађај. Ми данас обнављамо завет. Завет да ћемо чувати све оно што чини српски идентитет – веру, језик, традицију, земљу и част. Завет да ћемо остати народ, маколико нас то коштало и колико нас у тој борби остало. Завет да ћемо бити достојни потомци оних који су у мају 1848. Године рекли: „Срби су народ“ – поручио је Ђурђић.
Председница Покрајинске владе Маја Гојковић истакла је да је Мајска скупштина догађај који заузима једно од почасних места у историји борбе за ослобођење српског народа и свих других грађана који на овим просторима живе.
– Мајска скупштина била је иницијални пламен, који је током наредних 70 година горео све јаче и јаче, да би снагом непролазног огња засијао 1918. године, када је дошло до дуго чеканог уједињења у једну државу две целине које су и душом и телом дисале као једна. Мајска скупштина један је од најбољих примера да само уз народно јединство можемо да сачувамо нашу земљу и направимо је још моћнијом и стабилнијом. Овај народни сабор, који се догодио пре 177 година, најпоузданији је путоказ за слогу и јединство по најважнијим националним питањима, који су нам и данас преко потребни! На крилима Мајске скупштине и осталих важних историјских догађаја, у претходној деценији успели смо да поново успоставимо категорију националног поноса и вратимо право људима на лично достојанство – рекла је Маја Гојковић.
Нагласила је да је поносна на то што су носиоци власти у претходној деценији следили начела Мајске скупштине, и резултатима и делима на најбољи могући начин показали да су слобода и независност Србије, уз снажан економски развој, једини пут да се задобије и оправда поверење народа.
– Још више сам поносна јер смо све то остварили у глобално немирним и неизвесним временима, у којима се неретко негира значај традиције и културно-историјске прошлости, као мање важних за данас и за сутра које долази. Слободна сам да кажем да је наша привилегија што данас припадамо делу слободног света, захваљујући и томе што поштујемо наше претке, нашу културу, традицију, цркву, и зато што веома добро знамо да без богате прошлости и њеног уважавања нема ни стабилне садашњости у којој живимо, нити извесне будућности ка којој идемо. За време које долази, од велике је важности да и млађе генерације препознају значај традиције и њену моћ да оплемени и убрза добре идеје, жеље и намере, што су у своје доба веома добро знали и посланици Мајске скупштине, међу њима и митрополит Рајачић, који је у скупштинској беседи говорећи о историји, позвао народ да се побрине за своју будућност – истакла је Гојковићева поручујући да је пут слоге и јединства наш једини исправан пут, предвођен одговорном политиком, и у заједништву с нашом црквом и другим институцијама које су кроз векове показале како се брани национални интерес.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски у надахнутом говору нагласила је да је Мајска скупштина историјски тренутак у ком су се вера, државна мисао и народна енергија стопили у један завет: завет слободе, завет правде, завет националног достојанства.
– Тај завет траје и данас. Зато ово није само историјска прилика за сећање. Ово је обавеза. Мајска скупштина нас опомиње да државу не граде само закони и политике – већ вера, вредности, понос и истрајност. Србија коју градимо мора да буде достојна оног сна који је изговорен овде, пре 177 година – сна о Србији која је и самосвесна и саборна, снажна и праведна. Не смемо допустити да идеали Мајске скупштине остану само у уџбеницима. Морамо их предочити у свакодневну политику, у мере које јачају породицу, штите раднике, чувају достојанство борца, бране нашу културу и језик- казала је министарка.
У име домаћина свечане академије званице је поздравио ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор Јован Милановић, истакавши да је српски народ 1848. године у северним крајевима свога отачаства кренуо у велику и одлучну битку. Та битка била је, како је рекао, спојена са чињеницом да смо као државотворни народ желели да стварајући себи оквир помогнемо и другима да нас схвате, прихвате и разумеју.
– Јасно је и сасвим разумљиво зашто и како је сав народ предвођен својим црквеним и војним главешинама решио да створи и државне елементе, да уобличи оно што је живео скривено и као под заветом ћутања чувао до момента који Бог дарује сваком народу кад му „дође вакат“ – кад му дође време. На челу тог подухвата нашли су се наши горостаси митрополит Јосиф Рајачић и велики војвода Стеван Шупликац ког је у својству војног наследника касније наследио сада већ житељ Сремских Карловаца војвода Ђорђе Стартимировић. Та веза која је тада, као и на чудесној слици Сеоба Паје Јовановића, посведочена – веза вере и снаге, вере и одлучности, вере и мудрог вођства била је и остала светли пример заједништва – јединства у нашем народу – рекао је Милановић.
Пре свечане академије у порти манастира Ваведења пресвете Богородице венци су положени на гроб вожда Ђорђа Стратимировића, команданта српске војске у револуцији 1848,који ту почива од 2021. године када су из Беча пренети и похрањени његови посмртни остаци. Венци су положени и крај његовог споменика у порти Доње цркве, као и на згради Магистрата. У обележавану годишњице учествовала је и Војска Србије, као и богословски хор под уметничким руководством Миле Радонић.
текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић
