Обележен Дан Сремских Карловаца

Дан Сремских Карловаца, установљен у знак сећања на 16. септембар 1753. године када су резолуцијом Марије Терезије добили статус слободне војничке вароши – комунитет, обележен је данас свечаношћу у Карловачкој богословији, на којој су тим поводом уручена и највиша општинска признања овогодишњим лауреатима.

– Септембар је месец који нас је опет окупио да обележимо моменат формалног признања нашег духа и нашег стремљења а то је, она основна вредност нашег народа, да будемо слободни – рекао је председник општине Дражен Ђурђић. – Тај моменат празнујемо свечано не због онога ко нам је ту плаћену и преплаћену слободу потписао, него због поноса да смо још давне 1753 године, без матичне државе, у околностима када се није знало да ли ћемо икада имати поново своје парче слободе које се зове независна Србија, били слободни упркос свему. Били смо слободни пре свега зато што су наши претходници, наши преци и ми као народ, били довољно мудри и умешни да тај потпис издејствујемо.

Ђурђић је нагласио да данас треба да се сећамо оних који су се борили без предаје сањајући сан о слободној Србији и свих њихових поука.

– Ми данас у Сремским Карловцима радимо енергично на реализацији многих пројеката са визијом да унапредимо овај национални бисер. Радимо енергично уз велику и кључну помоћ руководства Републике Србије и Аутономне Покрајине Војводине. У протеклих годину дана заједно смо реализовали и започели низ важних пројеката који су променили или ће променити лице Сремских Карловаца и учинити наш град лепшим и бољим местом за живот – казао је он.

Подсетио је, између осталог, да су у области заштите животне средине, уклоњене дивље депоније и постављен видео-надзор, а 25 милиона динара ће ускоро бити  уложено у очување Дворске баште, док ће усвојени План детаљне регулације приобаља бити гарант заштите тог ретког природног станишта. Споменуо је  да је реконструкција Матошеве улице у току,  а да ускоро почињу радови и у Карађорђевој, вредни 101 милион динара и Прерадовићевој, што ће коштати више од  75 милиона. До краја године, по његовим речима, очекује се  почетак радова у Улици патријарха Рајачића, чиме ће започети реконструкција историјског језгра града, а као најважнији подухват у наредних годину дана, навео је обнову инфраструктуре у насељу Черат и другим ободним насељима.

 – Један од стратешких пројеката за будућност јесте изградња пристаништа у који је уложено око 100 милиона динара, чијом изградњом ће од октобра Сремски Карловци постати део међународне туристичке мреже. Крајем прошле године захваљујући Влади Републике Србије и Покрајинској влади, купили смо објекат за успостављање Културног центра за 120 милиона динара, а 15 милиона уложено је у унапређење капацитета Карловачке богословије које ове године настављамо, захваљујући Покрајинској влади у износу од 51 милион динара – додао је.

Истакао је  да ће захваљујући подршци Министарства за јавна улагања и делом Покрајинске владе у наредне две године бити уложено око 800 милиона динара у реконструкцију основне школе, и да се припрема техничка документација за спортску халу, завршава техничка документација за пут до Стражилова, те путне везе између насеља Дудара – Белило, као и да су на пољу очувања идентитета и традиције учињени значајни кораци као што је аудио-видео водич за туристе.

– Испред нас су нови изазови и нове инвестиције. У току је пројекат јавне расвете вредан 43 милиона динара, а у плану је и изградња пута до будућег хотела на Черату, затим уређења инфраструктуре у насељима Ровинама и Доки. Све ово радимо заједно, јер верујемо да Сремски Карловци заслужују да буду не само историјски симбол духовности, културе и образовања већ и пример савременог и уређеног града – рекао је председник општине.

На Дан Сремских Карловаца од 1996. године додељују се највиша општинска признања, а овог пута добило их је четворо лауреата.

Син академика Дејана Медаковића, Павле Медаковић, и потомак вожда Ђорђа Стратимировића, Иван Стратимировић, добитници су овогодишње повеље Сремских Карловаца. Медаковићу је она припала због тога што је даровао установама културе у Сремским Карловцима изузетно вредне и значајне предмете из очеве заоставштине, док је Иван Стратимировић носилац тог признања због истрајности у иницирању обележавања дана Мајске скупштине у Сремским Карловцима. Захвалнице су припале Карловчанкама Бранки Лаловић за истинску посвећеност, доследност, ревност и љубав у неговању цветних алеја у центру места, а Драгани Матијашевић за неизмерну љубав и изузетну посвећеност неговању напуштених животиња у Карловцима.

У име награђених обратио се Павле Медаковић захваливши се на повељи  коју је добио и подсетио да је и његов отац  Дејан Медаковић био носилац општинског признања деведесетих година.

– Поносан сам на то што настављам лепу традицију јер су Сремски Карловци оставили дубок траг у нашој породици, пре свега на оца који је четири године био ђак Карловачке гимназије, као и деда по мајци. Жеља и мисија мог оца била је да Карловци постану српски Хајделберг, одређене околности испречиле су му се на том путу, али ја се надам да ће они временом уз подршку Републичке и Покрајинске власти васкрснути као феникс и постати значајан град у Србији – рекао је Павле Медаковић напоменувши да је имао потребу да дарујући карловачкој библиотеци око 1.500 књига свога оца, те музеју део очевих предмета и намештаја остави траг и сећање на њега.

На почетку свечаности прочитано је писмо српског премијера др Ђуре Мацута, а потом је председник Скупштине општине Сремски Карловци Миладин Калинић говорио о значајним моментима у прошлости Карловаца  почев од првог помињања имена Карловаца у писаним изворима 1308. године, преко стицања статуса комунитета 1753. и самосталне општине 1989. до данас. У музичком делу програма наступио је секстет Карловачке богословије под диригентском управом професора појања Јована Стојановића.   

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић