Међународна научна конференција у Карловачкој богословији

Дводневна међународна научна конференција “Српска црквена просвета – 230 година Карловачке богословије” почела је данас у Богословији Светог Арсенија. О црквеној просвети код Срба, с посебним освртом на ову школу основану у Сремским Карловцима 1794. године свој суд даје више од 50 учесника међу којима су и гости из многих помесних православних цркава – грчке, пољске, руске, те македонске.  

Скуп је отворио митрополит зворничко-тузлански Фотије, а уводно предавање одржао председник Матице српске проф. др Драган Станић. Епископ новобрдски Иларион, прочитао је писмо патријарха Порфирија који је био спречен да присуствује отварању скупа.

Учеснике је поздравио митрополит сремски Василије и нагласио да је то најстарија црквена школа код нас, која је у своје време била и училиште, и богословија, а на извесни начин, како су о томе посведочили и научни истраживачи, чак и факултет.

– Она је, све у свему, била и остала место двојако – рекао је митрополит Василије. –  С једне стране место на ком је Српска православна црква дизала посленике за Царство небеско, место најлепшег и најчистијег богословља, а са друге стране место на ком се српски писало, говорило, и мислило, где је сваки наш ђак, чак и у најсмутније време комунизма слушао о Светим Немањићима, Светим Бранковићима, о крсту Косова и Метохије, о Светом Кнезу Лазару и дивним мученицима и страдалницима диљем Балкана и шире.

Он је изразио наду да ће се радови са конференције наћи у зборнику који ће бити мала воштаница свима онима који су се за ову школу молили, који су је походили, у њој се школовали и помагали је.

Председник општине Сремски Карловци Дражен Ђурђић у свом обраћању рекао је да у дугој историји Српске православне цркве Карловачка богословија заузима посебно место традиционалног светионика и извора вере и духовности. 

– Од како ју је основао један од најистакнутијих поглавара  Карловачке митрополије, митрополит Стефан Стратимировић 1794. године, ова угледна институција предано служи својој цркви и свом народу већ два века и три деценије. Када се прославља велики јубилеј једне овако значајне школе примерено је да се сви ми који смо овде сабрани подсетимо на улогу просвете  као једног од основних стубова наше друштвене заједнице. Васпитање и образовање су тесно повезани и заједно чине целовит педагошки систем, који је, не само темељ личног развоја сваког од нас, већ представља незаменљиву  основу за изградњу бољег, успешнијег и праведнијег друштва. Образовање није само пуко прикупљање информација, већ је и стицање вештина и способности да генерисане податке применимо на начин који је користан  и значајан – рекао је, између осталог, Дражен Ђурђић.

Синоћ је у Карловачкој богословији отворена изложба поводом јубилеја коју су  приредили Музеј града Новог Сада и сама школа – две установе чији је материјал у највећој мери и заступљен на поставци.

Изложба је својеврсна допуна сталне поставке које је отворена 2021. године и чије формирање траје још из времена ректора Младомира Тодоровића. По речима музејске саветнице др Гордане Петковић, која је уз ректора Карловачке богословије мр Јована Милановића аутор изложбе, представљени предмети и артефакти  део су до сад пређеног пута  у истраживању историје Карловачке богословије.

– Предстоји нам још пуно рада на сакупљању података и артефаката о раду школе у прошлости – рекла је Гордана Петковић. –  Изложбу су у великој мери обогатили предмети из приватног власништва. Неизмерно смо захвални потомцима управитеља, професора и ђака који су нам уступили материјал за ову јубиларну поставку. Са задовољством могу рећи да имамо ексклузивну прилику да видимо личне предмете ректора Јована Бороте, професора Бориса Селивановског и ученика. Имамо могућност и да поново прикажемо личне предмете патријарха Георгија Бранковића, ђака ове школе који је достигао највиши положај у Српској православној цркви, као и професора Ивана Маширевића, који је предавао пчеларство. 

Отварању изложбе присуствовао је и покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић