Литерарни конкурс „Сремски Карловци – барокни драгуљ Србије“

„Сремски Карловци – барокни драгуљ Србије“ назив је литерарног конкурса који расписују Новосадски сајам и Градска библиотека у Новом Саду, у оквиру Међународног сајма књига. Према пропозицијама, постоје две категорије учесника. Прву групу чине млади између 14 и 25 година, а другу одрасли изнад 25 година.

Кандидати могу по сопственом нахођењу да одаберу технику (прича, приповетка, песма, путопис, есеј), али рад не треба да буде дужи од пет куцаних страна. Могуће је  учествовати с више радова.

Радове треба слати од 7. фебруара до 5. марта,  у електронском формату на имејл: konkurs.gbns@gmail.com, а поштом с назнаком: за конкурс „Сремски Карловци – барокни драгуљ Србије” на адресу Градске библиотеке у Новом Саду, Дунавска 1, 21000 Нови Сад. Могуће је донети рад лично у просторије Градске библиотеке у Дунавској улици 1.

Уз радове треба обавезно послати име и презиме, датум рођења, имејл адресу, број телефона и адресу становања.

Организатори ће најбоље радове наградити новчаним износом. За прво место аутор ће добити  10.000 динара, за друго 8.000, а за треће 6.000 динара.

Стручни жири објавиће одлуку о награђенима 18. марта на интернет страницама и страницама друштвених мрежа организатора.

Новосадска Градска библиотека током ове године прославља 180 година од оснивања Српске читаонице у Новом Саду, а један од њених најстаријих огранака налази се у Сремским Карловцима.

Како кажу организатори, у епохи барока, Сремски Карловци су представљали духовни, образовни и културни центар Срба, у погледу књижевности, духовности и уметности. Tо је прво место у Војводини које је основало јавну библиотеку 1706. у оквиру Карловачке митрополије и прву школску библиотеку у Карловачкој гимназији 1791. године. Барокни дух се и данас огледа у карловачким црквама с чувеним иконостасима, звоницима, капелама, двору, школама, чесми и старим кућама. Архитектура и сликарство у овом

градићу представљају врхунац барокног стила код нас. Поред тога што је прва гимназија основана у Сремским Карловцима, у њима је 1734. године изведена и прва позоришна драма код Срба – „Траедокомедија” Емануила Козачинског. Овај период карактерише значајан рад на књижевном и културном преображају друштва, а Карловци су представљали центар тог преображаја. Међу најистакнутијим књижевницима су Гаврил Стефановић Венцловић, Јован Рајић, Захарије Орфелин, а док су то међу сликарима Теодор Крачун, Јаков Орфелин и Димитрије Бачевић.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић