Богослови даривали малишане у Дечјем селу

У сусрет празницима ученици Карловачке богословије даривали су  малишане без родитељског старања у Дечјем селу у Сремској Каменици пакетићима и приликом поделе извели програм састављен од божићних песама. Иницијатива за овај доброчинитељски чин потекла је од ђака завршеног разреда, такозваних цензора, који су према правилима школе, помоћници

васпитачима и брину о раду и понашању млађих другара у одељењима за која су задужени. Њихову идеју подржао је новчано митрополит сремски Василије и заједно са ђацима и ректором Карловачке богословије протојерејем-ставрофором мр Јованом Милановићем, те професором Срђаном Јуришићем присуствовао свечаности у Дечјем селу у четвртак увече.

Митрополит Василије је истакао како се након обиласка манастира и парохија пре 38 година, када је дошао на чело Епархије сремске, прво упознао с радом Дечјег села и од тада је чест гост под сводовима те установе, која, како је рекао, није само институција него топли дом за многе, који га немају.

– Овде у Дечјем селу сведоци смо да заједништво, брига и доброта могу превазићи сваку препреку и донети светлост у животу оних којима је најпотребнија – рекао је митрополит Василије. – Желим да знате да никада нисте сами, да смо ми уз вас, у првом реду господ. Ова заједница је ваш и наш стуб, једна велика породица и икона цркве Христове, али пре свега се ослоните на веру јер кроз веру налазимо начине да превазиђемо и савладамо и најтежа искушења. Свака препрека је прилика да растете и учите и постанете снажнији, вреднији и мудрији људи. Чувајте дух заједништва јер управо ту лежи прва снага и инспирација за животне борбе и достојанство. Желим да увек са вером и надом гледате напред, маштате смело, волите једни друге несебично, а ми имамо од Бога дужност да вас подржимо, да вас бодримо и да вам будемо од велике помоћи.

Један од цензора, матурант Марко Николић казао је да је, пошто су се договорили да усреће малишане и измаме им осмехе на лицима, сваки од њих сакупљао добровољне прилоге у разредима за које су одговорни. Од тог, и новца који су добили од митрополита направили су пакетиће у зависности од узраста деце. Припремили су им и књиге водећи исто рачуна о узрасној доби.

Судећи по реакцијама деце богослови су успели у свом науму. Мали становници Дечјег села су као уздарје извели гостима кратак музички програм.

Директор Дечјег села Мирко Јанкелић истакао је да у деликатном и врло одговорном послу којима се та јединствена установа у Србији бави готово пет деценија запослени никада нису били сами.

– Помажу нам људи из града, из целе Србије, друге установе и институције – рекао је Јанкелић. – Ни у једном тренутку нисмо сами зато што је ту и наша црква која бди над свима нама заједно са митрополитом Василијем са чијим благословом започињемо сваку крсну славу. Кад год нешто треба, прискаче наш парох Жељко Кусић. Част ми је што можемо да будемо домаћини и да покажемо како живимо и радимо.

Прилику да виде како то изгледа на делу искористили су богослови обишавши једну од кућа у којима су деца смештена.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Приватна архива