Коло српских сестара 35 година брине о другима НАСЛЕДНИЦЕ ДОБРОТВОРНЕ ЗАДРУГЕ СРПКИЊЕ КАРЛОВКИЊЕ ОБЕЛЕЖИЛЕ СВОЈ ЈУБИЛЕЈ
Једно од највиших општинских признања поводом Дана Сремских Карловаца, ове године добило је карловачко Коло српских сестара (КСС).
Награда је том удружењу које је ове године обележило и три и по деценије постојања, додељена за дугогодишњи хуманитарни рад, посвећеност заједници и помоћ грађанима и деци.
Значајан јубилеј заједно са хором Саборне цркве Свети Арсеније, Коло српских сестара прославило је академијом у Карловачкој богословији, а приредило је и књигу која представља осврт на историјат и деловање организације. Из ње се може сазнати да почеци Кола српских сестара у Сремским Карловцима сежу далеко у прошлост и да је та организација пректично пре три и по деценије само обновила рад.
Одлучно „не” Марије Илић
Убрзо по обнавању рада, за почасну председницу Кола српских сестара именована је Марија Илић, једна од најстаријих Карловчанки. Била је позната по изузетној храбрости током рата. Када су од ње 1942. године тражили да се одрекне православне вере и пређе у католичку, одлучно се супротставила рекавши да није шовиниста нити националиста и да би да је католкиња исто поступила. За њену храброст много касније чули су у манастиру Хиландар. Тадашњи игуман Хиландара послао јој је на Петровдан 1991. године златни медаљон с ликом Светог Саве.
По речима председнице Кола српских сестара Зоре Мијатовић, претеча КСС-а у Карловцима је Добротворна задруга Српкиња Карловкиња основана 1897. године, чији утемељивачи су били патријарх Георгије Бранковић, игумани манастира Крушедол и Гргетег Платон Телечки и Иларион Руварац. Из главне књиге задруге која се чува у карловачком музеју, односно Завичајној збирци Музеја града Новог Сада, види се ко су били чланови и приложници. Међу чланицама наилази се на имена жена из виђенијих карловачких породица, као што су Софија Штрасер, Емилија Жикић, Милица Бурна, Олга Лазић, Катица Илић Туфегџија, Даринка Добродолац, Јулка Чобанић Југ. Карловчанке окупљене у задрузи организовале су предавања, приређивале игре на срећу, прикупљале добровољне ручне радове…
Прво Коло српских сестара основано је 1903. године у Београду, а потом и у другим местима. Добротворна задруга Српкиња Карловкиња је пре почетка Другог светског рата прихватила то име, али нажалост под њим није дуго радила, јер Немци током рата забрањују рад КСС-а , што се и након ослобођења наставило. Годину након што је 1990. обновљен рад КСС-а у Београду, то се догађа и у Карловцима.
Савез КСС српских земаља
У Сремским Карловцима је 1994. године одржана оснивачка Скупштина Савеза Кола српских сестара свих српских земаља. За председницу Савеза избрана је тадашња потпредседница Републике Српске Биљана Плавшић, која је и присуствовала скупу, а за секретара Карловчанка Зора Мијатовић. Тада је прикупљена велика количина хране, лекова, чебади и отпремљена онима којима је била неопходна.
„Иницијатива да се под окриљем Епархије сремске оснује КСС потекла је на Ђурђевдан , 6. маја 1991. године од Кола српских сестара из Новог Сада. Тога дана чланице новосадског удружења продавале су ђурђевак и прикупљале прилоге за избегли народ из ратом захваћених подручја. Миланка Радоњић и карловачка пензионерка Милица Пушић обратиле су се тадашњем пароху Саборне цркве Чаславу Маринковићу који је иницирао оснивање КСС-а. О томе су известили епископа сремског Василија који је благословио одржавање састанка 27. августа 1991. Епископ је тада истакао да је неопходно да се активира рад Кола поготово у то време великих невоља и страдања српског нароада“, истиче Зора Мијатовић.
Оснивањем Кола настављена је традиција Добротворне задруге Српкиње Карловкиње с краја 19. века, а за прву председницу изабрана је учитељица Кристина Недељковић.
С обзиром на тадашње прилике чланице су прионуле на прихватање и збирњавање избеглица, пружање помоћи проганим, рањеницима смештеним у разним болницама ,и другим угроженим, болесним и немоћним, породицама које су живеле у оскудици.
Данас, у измењеним околностима рад су усмериле на очување традицоналних вредности и православља, организујући изложбе божичних и славских колача, радионица за децу, обележавање празника као што су Материце, Свети Сава и друго.
извор: дневник.рс // текст: Зорица Милосављевић // фото: приватна архива

