ЗАКОН О СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА ДОНЕО РЕНЕСАНСУ Темељна основа за велики препород вароши

Много тога чини Сремске Карловце јединственим местом у Србији, а Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца једна је од њихових особености.

У мају ће се навршити пет година откако је у републичком парламенту усвојен нови Lex specialis о Сремским Карловцима, три деценије након првог закона који је држава видела као начин да сачува наслаге вишевековног архитектонског и културно-историјског наслеђа, али и да подстакне њихов развој.

Такви закони нису непознаница у свету. Немачка, Француска, Италија прибегле су тој врсти правних оквира када је требало своја културна блага да заштите и осигурају њихово очување. Први Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца усвојен је 1991. године, а ступио је на снагу 1. јануара следеће.

Резултати доношења новог закона већ су видљиви, а ове године на основутог документа предвиђа се улагање од 902 милиона динара

У културно-историјске објекте се улагало од 1993. године и новцем на основу тог закона обновљени су Саборна црква, Богословски семинар, Стефанеум, Илион, стари и нови Патријаршијски двор, Доња и Горња црква, зграде 3 и 5 на Тргу Бранка Радичевића и Патријарха Рајачића 1, те капела Владимира Николића на Чератском гробљу. Неповољна економска ситуација успорила је темпо радова крајем деведесетих година, а НАТО бомбардовање прекинуло их у потпуности. Након тога новцем намењеним за обнову карловачког културног и историјског наслеђа само је финансирана котларница у Магистрату, а 2004. и завршетак радова на том здању, у које се две године касније преселила општинска администрација.

Годинама се у многим круговима причало о том закону и полемисало о изменама и евентуалном доношењу новог. Крајем 2018. формирана је радна група од представника трију министарстава која је требало да начини нацрт новог закона, али то се није догодило. Тај задатак преузела је Покрајинска влада на себе, која је нешто раније исте године основала фонд за обнову културне баштине Карловаца, а Скупштина АП Војводине искористила своје уставно право да предлаже законе и поднела га републичком парламенту на разматрање и усвајање.

Није прошло ни месец дана откако су посланици војвођанског парламента прихватили текст новог закона о Сремским Карловцима, сачињеног на иницијативу Покрајинске владе, а он је постао предмет расправе републичких посланика, што ни највећи оптимисти нису могли очекивати након готово две деценије полемика о потреби да се стари закон из 1991. године мења или донесе нови.

Нови закон на први поглед не разликује се битно од старог, штавише, има само два члана више у односу на претходни, али ипак доноси суштинске измене из потребе да се створи стабилан институционални и финансијски оквир за целовит и одржив приступ обнови јединственог наслеђа Сремских Карловаца. За разлику од старог закона, по ком се новац за финансирање обнове културно-историјског наслеђа обезбеђивао пре свега у републичком буџету, као и у буџету општине, од накнаде за коришћење симбола Карловаца, поклона, донација и слично, нови закон предвиђа финансирање, осим из републичког буџета, локалног и буџета Аутономне Покрајине Војводине, и из фондова Европске уније и других међународних фондова реализацијом развојних пројеката, путем донација и из других извора, у складу са законом. Разлика у односу на стари акт јесте и у томе што нови предвиђа мањи број чланова Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца и то што га именује Влада Србије, а не Народна скупштина. Новина је и да програм за обнову не доноси Скупштина Републике Србије, како је било пре, него Републичка влада, и то на предлог Министарства културе, што би требало да учини примену закона ефикаснијом. Ново је и да се осим културно-историјског наслеђа и заштита, уређење и унапређење природних добара и животне средине, те обнова и изградња пратеће инфраструктуре, уврштавају у обнову којом се бави закон.

Резултати доношења новог закона већ су видљиви, а ове године на основу тог документа предвиђа се улагање од 902 милиона динара.

извор: дневник.рс / текст: Зорица Милосављевић / фото: Ђорђе Радивојевић