Богословија прославила своју славу

Након једногодишње паузе, Карловачка богословија прославила је данас свог заштитника Светог Арсенија Сремца. Прослава је почела Светом архијерејском литургијом у Саборној цркви, коју су служили митрополити сремски Василије и преспанско-пелагонијски Петар, те епископ осечкопољски и барањски Херувим, а завршена традиционалном светоарсенијевском академијом у свечаној сали школе.

У част светитеља на академији у школи ове године беседио је професор приправник Карловачке богословије јерођакон Сергије Јуришић, а ђаци извели програм који су спремили са својим професорима. Наступио је и богословски хор под управом диригенткиње Миле Радонић.

Прослави је присуствовао међу бројним гостима и председник општине Сремски Карловци Дражен Ђурђић који је за Карловачку богословију, најстарију код Срба, а другу по старини у свету, рекао да 231 годину сведочи о образовању богослова у овом месту.

– Игром случаја данас је она и најстарија жива богословија на свету. Патрон богословије Свети Арсеније кога данас прослављамо био је најбољи и најпослушнији ђак Светог Саве. То су вредности које треба да негујемо. Није њега Свети Сава случајно поставио за свог наследника, њега су те особине кандидовале за то. Богословија својим постојањем показује те вредности – рекао
је Ђурђић.

Ректор Богословије Светог Арсенија протојереј-ставрофор Јован Милановић
истакао је да је за школу ова година посебно важна због тога што улази у опсежну
обнову интерната која је велики изазов.

– Ми до сада нисмо имали прилике ни могућности да било шта од тога започнемо или организујемо. Биће интересантно видети колико ће то утицати на живот и рад богословије у целини. Уместо соба са осам, десет чак и 12 кревета добићемо комфорне трокреветне и четворокреветне собе са купатилима, и простором у ком ће се ученици одмарати и учити, и имати могућност да боље припремају и
организују свој живот – казао је Милановић.

На свечаној академији додељене су заслужним ђацима бројне награде.

За најбољег ђака проглашен је и награђен Сретен Станковић из петог разреда, док је награду Чисто срце понео његов друг из разреда Јован Лацковић.

Њима су између осталог као награда припали и златници. Обојица су захвални Богу на свему и изразили жељу за наставак школовања после богословије на православним факултетима, по могућству, у иностранству.

Јован Лацковић, носилац признања Чисто срце: „Наш задатак је да стремимо
царству небеском. Ово признање које сам добио сматрам делом мојих другара и
пријатеља који сведоче о томе. Ја у томе најмање имам удела. Али, Богу хвала,
мени је недостојном оно припало. Пуно ми је срце због тога“.

Сретен Станковић, најбољи ђак Карловачке богословије: „Ових пет година је било
лепо искуство. Било је и разних искушења, али уз божју помоћ све се то лако
преброди. На учење ме је подстакла љубав према Богу, цркви, а особито према
богословљу. Све четири године био сам одличан ђак, али не из жеље да будем
најбољи. Колико сам могао, помагао сам и другима.

текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић, приватна архива