Стражилово

Стражилово је врх на Фрушкој гори, изнад Сремских Карловаца. Стражилово је познато излетиште изнад овог историјског насеља, на коме се налази и гроб великог српског песника Бранка Радичевића.

Брдо Стражилово је само једно је у низу брда на Фрушкој гори, на 321 м надморске висине. Међутим, значај Стражилова превазилази локалне оквире из следећих разлога:

  • од Сремских Карловацаје удаљено свега 4 километра, а ово насеље је веома посећено због богате историјске и културне баштине;
  • на врху брда се налази гроб Бранка Радичевића, српског песника из доба романтизма и ученика Карловачке гимназије, најстарије српске гимназије. Радичевић, као и многи други ученици ове школе, проводио је слободно време на Стражилову и оно је било предмет надахнућа у његовом песништву.

Данас је Стражилово једно од најважнијих станица приликом туристичких посета Сремским Карловцима. Оно је, такође, део Националног парка Фрушка гора. Овде постоји и одмаралиште „Бранков Чардак“ са рестораном и бунгаловима за дужи боравак, као и планинарски дом „Стражилово“ који нуди многе могућности када је у питању планинарење, трчање и планински бициклизам, са великим бројем добро обележених планинарских стаза и путева. Много домаћих и међунарадних такмичења у оријентирингу и планинском бизиклизму се одржава на овом подручју.

 

Гроб Бранка Радичевића на Стражилову

Велики песник српског романтизма, Бранко Радичевић, као и други ђаци знамените Карловачке гимназије, походио је Стражилово током слободног времена у време свогСтражилово
школовања у Сремским Карловцима(1837-40.). Стражилову је посветио своју познату песму „Ђачки растанак“, где је, већ опхрван туберкулозом, изразио је жељу да вечно почива на ово месту. Међутим, Радичевић је умро у Бечу 1853. године у својој 29. години, где је првобитно и сахрањен.

На тридесетогодишњицу смрти великог песника дат је подстицај да се његови остаци преместе у Сремске Карловце, на Стражилово. Бранково тело свечано је пренето из Беча на Стражилово 22. јуна 1883. године. 1885. године Карловчани су подигли и споменик достојан песника. Он је изведен по пројекту Светозара Ивачковића, а извео га је Италијан Петар Китузи из Дубровника. Грађевински камен за споменик допремљен из различитих крајева где је живео српски народ. По средини пирамиде на врху исцртан је крст, а испод њега су уклесане речи: „Бранку – српски народ”. У подножју споменика постављена је надгробна плоча, пренесена из Беча, са текстом:

„Много хтео, много започео,
Час умрли, њега је омео!“

Споменик је свечано откривен 27. септембра 1885. године уз присуство великог броја грађана и посланика Српског народно-црквеног сабора.

Током Другог светског рата усташе су разрушиле гроб, а поново је обновљен приликом стогодишњице Бранковог песништва.

извор: Википедија