Статус града аманет који се мора испунити

Пре годину дана у Сремским Карловцима је дошло до промене у општинској управи. Након дванаестогодишње владавине демократа, кормило општине преузела је Српска напредна странка. Актуелни председник општине Ненад Миленковић, оцењујући прву годину на власти, каже да је нова гарнитура, дошавши на власт, затекла нимало завидну ситуацију. Као пример наводи недовршену инфраструктуру новог вртића и видиковац, чији квалитет изградње се доводи у питање.

– Бити председник једне овакве општине је пре свега част, али то носи и велику одговорност. Кажу да је председник успешан онолико колико има добар тим око себе. Поносан сам на свој тим, који заиста изгара свакодневно на послу трудећи се да покаже  да суштински волимо ово место јер у њему живимо и за њега се боримо, истовремено шаљући поруку да се ради о способним људима, који немају само младост као референцу него и знање. Верујем да ћемо у наредном периоду учинити доста тога, пре свега у корист домаћег становништва, али и људи који долазе са стране и воле Карловце, јер Карловци не припадају само Карловчанима него сваком добронамерном човеку – каже Ненад Миленковић.

У првом обраћању након избора за председника општине споменули сте рад на реактивирању Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца. У последња два месеца о томе сте разговарали и са министром културе Владаном Вукосављевићем и покрајинским премијером Игором Мировићем. Како оцењујете однос покрајинске и републичке власти према том питању?

– Карловце не би требало посматрати и ценити по томе колико имају становника или на којој површини се простиру, него по ономе шта су урадили за Србију и српски народ кроз историју. Карловци морају бити у епицентру интресовања и покрајинске и републичке владе. У разговору са министром културе Владаном Вукосављевићем добили смо чврсто уверавање да ће се порадити на формирању одбора, што је први корак у активирању Закона о Сремским Карловцима, које је донет 1991. и био на снази до 2005. године. Председник Покрајинске владе Игор Мировић је обећао да ће и личним учешћем у одбору дати снажан допринос реактивирању закона, који је гаранција да ће Карловци вратити сјај који су имали некад. Карловци јесу драгуљ и као одговорна локална самоуправа учинићемо све да већ у наредном периоду, за месец или два, добијемо одбор за обнову.

Паралелно водите битку и да Сремски Карловци добију статус града. Какве су шансе за то и од каквог би то значаја било за Сремске Карловце?

– Време не би требало мерити од нашег именовања. Не ради се о томе да ли ће се неко звати председник општине или градоначелник, него о томе шта Карловцима суштински припада као део културно-историјског наслеђа. Постоји нешто што је остављено у аманет, а 1881. година је доба када су Карловци били град.  Надам се да ћемо паралелно са активирањем закона и формирањем одбора успети да вратимо Карловцима статус града.

Шта су приоритети Карловаца, по Вашем мишљењу, и на шта ћете усмерити деловање?

– Саобраћајнице су највећи проблем.  Тенденција на свим нивоима јесте да се поправи путна инфраструктура да бисмо могли да доводимо инвеститоре. Кад је реч о Сремским Карловцима, саобраћајница која треба да постане жила куцавица јесте Улица браће Анђелић. Осим тога план је да се Улица патријарха Рајачића претвори у пешачку зону. До краја године би требало да се заврши израда пројектно-техничке документације, након чега ћемо се пријавити на покрајинске и републичке конкурсе за паре. Наравно, не смемо заборавити ни пут према Стражилову. Оно што би мени као житељу овог места и председника општине пуно значило јесте партерно уређење центра.

 

Дошло је до извесног застоја када је реч о изградњи међународног пристаништа. О чему се ради?

– Међународно пристаниште за туристичке крузере је нешто што би додатно допринело да већи број туриста дође и види Сремске Карловце. Идеја о изградњи пристаништа темељи се на студији која оправдава његово постојање. Дошавши на власт, затекли смо уговор који је потписан по систему „кључ у руке“, а потом сазнали да добијени новац није довољан за градњу пристана. Суштина је у томе да се мора ићи од почетка, а то значи да треба прво изградити инфраструктуру – пут, водоводну и канализациону мрежу, електрификацију. У комуникацији са Агенцијом за луке и Министарством за туризам покушавамо да нађемо решење.

Сремски Карловци са општинама које гравитирају Новом Саду чине Зону 021, која је саставни део апликације Новог Сада за европску престоницу културе 2021. Шта то значи за Карловце и какве бенефите они могу да очекују од тога?

– Карловци имају изванредне односе с Новим Садом, на који можемо да се угледамо у много чему. У разговору с градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем изречено је низ похвала на рачун Карловаца и верујем да они и те како значе  Новом Саду. Надам се да ћемо на најбољи начин дочекати 2021. и заједно са Новим Садом заблистати пуним сјајем.

 

ПАРТНЕРСТВО СА НАЦИОНАЛНИМ ПАРКОМ

Тренутна ситуација на Стражилову, када је реч о мобилијару и одржавању, није у најбољем реду. Да ли се планира нешто у том погледу?

– Уговор с Националним парком Фрушка гора, по ком је општина преузела управљање објектима и земљиштем, потписан је 2007. године и он је садржао неке катастарске парцеле које су биле интресантне, и јесу још увек, за привлачење инвеститора за градњу хотела на Стражилову. Када говоримо о односу Националног парка и општине, мора се рећи да је потребно ревидирати тај уговор, који истиче ове године. Између нас треба да постоји партнерски однос, како бисмо уз претходно међусобно уважавање дошли до најбољег решења. То значи да би и нама припало 50 одсто оног што се убере од наплате таксе. Тај новац могли бисмо да усмеримо на поправку и замену мобилијара. Он сад готово и не постоји. Убеђен сам да ћемо са руководством Националног парка успети да нађемо заједнички интрес.

 

Текст: Зорица Милосављевић / Фотографија: Ђорђе Радивојевић