Обележен век и по прве карловачке Српске читаонице

Целодневним програмом, који је прексиноћ крунисан свечаном академијом у Карловачкој гимназији, у Сремским Карловцима је обележен век и по од оснивања тамошње прве Српске читаонице.

Свечаности у најстаријој српској гимназији претходило је полагање венца на гроб оснивача читаонице, угледног карловачког трговца Јована Поповића Зубана, као и отварање двеју изложби у просторијама садашње библиотеке и читаонице, која носи име Бранка Радичевића.

– Век и по прве Српске читаонице у Сремским Карловцима је велики јубилеј, не само овог места него, усудио бих се да кажем, и читаве српске културе – рекао је прексиноћ директор Градске библиотеке у Новом Саду и почасни председник одбора прославе Драган Којић. – У Српском Сиону релативно је касно у односу на Нови Сад, Вршац, Ириг, Панчево и друга места, основана прва Српска читаоница, а разлог је једноставан – у њима су  већ постојале библиотеке затвореног типа за ширу читалачку публику, попут Митрополијске библиотека из 1706. године, те библиотеке Карловачке гимназије и Богословије.

Српска читаоница основана је 7. априла 1868. године. Сва права и дужности чланова, као и устројство те установе, садржани су у њеном уставу из те године. Члан читаонице по том уставу могао је бити сваки грађанин Карловаца, без обзира на нацију и језик, под условом да није био под истрагом или без грађанских права.

Прва Карловачка Српска читаоница, нагласио је Којић, на крају 1868. имала је фонд од 600 књига и 106 чланова, што у поређењу са садашњих 23.600 књига и око 900 чланова у просеку, указује на знатан напредак и развој. Од 1. јуна 2015. године библиотека се, захваљујући локалној самоуправи, која је заслужна, како је Којић рекао, и за организовање прославе јубилеја, преселила у нови простор, који је вишеструко већи него доскорашњи у Улици карловачких ђака.

Председник општине Сремски Карловци Ненад Миленковић је истакао да је обавеза локалне самоуправе да обележи век и по од оснивања прве Српске читаонице, и подсетио на традицију српског библиотекарства од једног миленијума, која започиње оснивањем првих манастира у 12. веку.

Према речима директора Архива САНУ и аутора књиге о првој Српској читаоници у Карловцима др Жарка Димића, читаоницу је, уз велику помпу, 1868. отворио велики поборник читалачког покрета Лаза Костић. Мењала је неколико локација од тада, а њеним златним добом може се назвати период до Првог светског рата.

– Најзначајнији догађај који је организовала, осим концерта и разноврсних наступа, био је пренос посмртних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово – казао је Димић. – Десетак година након Српске читаонице основана је и Ратарско-занатлијска читаоница, а после и Хрватска читаоница, тако да су у једном периоду у Сремским Карловцима радиле три, што говори о нивоу писмених људи вароши. Свакако ваља нагласити чињеницу да је та, као и многе друге установе и институције у Карловцима,  створена из yепа обичних људи, што је данас редак случај, чиме је тај догађај још значајнији.

Велики јубилеј био је прилика да се заслужнима за развој читалаштва у Карловцима уруче признања, а академији су, између осталих, присуствовале значајне личности српске књижевности и културе, као што су песник Перо Зубац, књижевик и сценариста Милован Витезовић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Живорад Ајдачић и други.

У програму су учествовали глумци Гордана Ђурђевић Димић, Александар Матић и драмски студио Карловачке гимназије.

 

извор: дневник.рс  // текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић