Карловачка гимназија прославила 226. рођендан

Свечаном академијом, којој је присуствовао велики број некадашњих и садашњих ученика и професора, значајних личности верског, културног и политичког живота, Карловачка гимназија данас је прославила 226 година од оснивања.

Како је рекао вршилац дужности директора Карловачке гимназије Радован Ковачевић, та  значајна образовна и културна институција настајала је и опстајала кроз време као израз опште националне свести српског народа у тадашњој Јужној Угарској, захваљујући труду, духовној и материјалној подршци њених оснивача, многобројним генарацијама предавача, ученика, донатора и свих оних који цене  њен углед и значај.

„Од оснивања, Гимназија је имала мисију да задовољи и усклади две суштинске животне потребе српског народа на овим просторима“, истакао је Ковачевић. Према његовим речима, прва је да схвати и одржи корак с културним и цивилизацијским токовима с другим народима у монархији, а друга да се сачува историјска свест и национални идентитет са свим својим битним обележјима, што је често било тешко.

Од почетка је била не само храм науке и знања него и место незаборавног друговања, младалачког романтизма и ентузијазма, националне инспирације и свести о потреби очувања народног бића и јединства.

„С друге стране, у њој никад није негован дух националне нетрпељивости и нетолеранције, што се потврђује чињеницом да су је похађали, осим Срба, Чеси, Словаци, Хрвати, Немци, Украјинци, Мађари, Румуни“, каже Ковачевић.

Гимназија је с малим прекидима уписала и довела до завршног испита  више  од  220  генерација  ученика,  а  међу  професорима,  двестотине  је  знаменитих  песника,  прозних писаца, научника, политичара, државника, лекара…

Обављајући своју племениту мисију заједно са сомборском Учитељском школом, и нешто касније основаном новосадском гимназијом, Карловачка је постала, и кроз дуги низ деценија остала, чувено уточиште и училиште не само за Србе из Аустроугарске него и са ширег подручја – од Трста до Македоније, од Сентандреје до Црне Горе. И данас је Гимназија отворена свима и пружа предуслове за успешан и плодотворан педагошки рад.

У оквиру програма током којег су се ђаци дотакли значајних личности које су потекле из школе, уручена је награда ученици IV-6 разреда Даници Паповић за освојено прво место у лепом рукопису. Претходно је у холу  отворена  и изложба радова с ликовне колоније с почетка школске године.

 

Митрополит дошао „на ноге” Сабову

Прва српска гимназија, коју данас знамо под именом Карловачка гимназија, основана је 1. новембра 1791. године. Кључну улогу у том, за српски народ великом историјском догађају, одиграли су митрополит Стефан Стратимивовић и богати трговац Димитрије Анастасијевић Сабов. Чувши да Сабов, који није имао потомство, жели да остави неку задужбину, митрополит Стратимировић је са свитом, што није било уобичајено, дошао код богатог трговца кући и наговорио га да да новац за оснивање српске гимназије. Сабов је обећао 20.000 форинти, а сутрадан је митрополит сазвао народ, који је истог дана приложио 17.240 форинти, а накнадно још 1.860. Стратимировић је 4. августа 1791. поднео цару Леополду II на одобрење основно писмо Сабова о намерама за оснивање гимназије. Већ 11. октобра стигло је одобрење.

 

извор: дневник.рс  // текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић